Виктор Радун
ОТВОРЕНО ПИСМО ПАТРИОТСКИМ СТРАНКАМА СРБИЈЕ:
ПРОЗИВКА И ПОЗИВ НА ПРОТЕСТЕ
Политичка, безбедносна, економска и социјална ситуација у Србији је,
најблаже речено, очајна. Ово је дубоко трагична ситуација. Она се још
увек не види довољно јасно, што због медијског зида који не дозвољава да
се било шта неконтролисано и нецензурисано провуче од информација до
народа, што због тишине годишњих одмора, што због дубоке омамљености
обичних људи. Народ се држи у медијској заблуди, премијер Вучић, са
његовом свитом, и даље у својим самохвалисавим говорима користи већ
хиљаду пута испробане формуле успеха: "први пут у историји", "обећавам
вам", "шта сам вам ја рекао", "видећете", "ми наш пут знамо", "наш циљ
је ЕУ", итд.
Али, време НИЈЕ на нашој страни. Време не ради за нас.
Сваки нови дан иде у прилог само влади и Вучићу, јер њима је стало да
нас замајавају и држе у стању заблуде, док су држава и привреда у леру.
Сада је у ствари време за прозивку.
Где сте ви, челници патриотских странака: ДСС, Двери, СРС, Покрет за
Србију, СНП Наши, СНФ, СОФ, Српски Препород, и остале странке, ако сам
неку заборавио?
Шта више чекате?
Нема шта да се чека! Ако будемо још чекали, изгубићемо и ово мало што је остало од Србије!
Скупите се, саберите се, заборавите на своје разлике, уједините се у
име и у интересу српског народа, у Србији и Републици Српској, као и у
расејању! Окупите своје чланство и поведите народ на протесте – протесте
док се ови кобни трендови српске политике коначно не зауставе, протесте
за смену ове садашње власти, предвођене Александром Вучићем, и довођење
на власт нових људи, чистих, политички свесних и патриотски
оријентисаних. Учините то одмах, сад, јер нема времена за чекање!
Пред нама је 11. јул, први и најважнији од пресудних датума који нас
чека у будућности, уједно тачка прекретница наше будућности, нашег
опстанка. Не смемо дозволити да британска резолуција о Сребреници прође и
да иједан званичник Србије и Републике Српске оде у Сребреницу на
њихово „свечано“ обележавање измишљеног геноцида. Не смемо дозволити
срамно и издајничко окупљање грађана 11. јула пред Скупштином Србије, у
организацији разних НВО као чин обележавања „геноцида“ у Сребреници.
Не смемо заборавити Братунац и око 3.500 српских жртава. Не смемо
заборавити српски народ у Републици Србији, Хрватској и на Косову и
Метохији. Морамо тражити да Русија стане на нашу страну и стави вето на
резолуцију у УН. Морамо захтевати детаљну и објективну истрагу у вези са
злочинима које је починила муслиманска страна у селима у околини
Братунца, у годинама које су претходиле злочину у Сребреници. Морамо
захтевати од међународне заједнице објективан и непристрасан третман
свих злочина који су почињени у току рата у БИХ, као и у Хрватској.
Морамо тражити обештећење за егзодусе у ратовима у Хрватској и БИХ, као и
за бомбардовање Р. Српске 1995. и Србије 1999. од стране НАТО снага.
Шта све може да нас задеси до краја ове и почетка следеће године? Не
чека нас ништа добро. Kлупко катастрофалних догађаја одмотаће се
муњевитом брзином. Ово је сценарио који се лако може десити ако не
будемо ништа предузели.
Ако резолуција о Сребреници у УН прође,
прогласиће нас геноцидним народом, укинуће нашу Републику Српску, након
чега ће се десити још један велики егзодус српског народа у Србију. Шта
још следи?
Промениће нам насилно Устав, растуриће нам породице, даће
већа права ЛГБТ популацији него херетосексуалнима, дозволиће отимање
деце породицама и давање геј и лезбо паровима на усвајање.
Шта даље
следи? Отеће нам и званично и незванично Косово и Метохију, протераће
преостале Србе са свете земље у Србију, распродаће нам земљу у Војводини
и другде по Србији.
Шта још следи? НАТО војници ће нам шпартати по
градовима и селима, ФБИ ће заводити ред и мир, увући ће нас у рат са
Русијом и другим земљама, напуниће наше просторе ромским и албанским
избеглицама са Косова и из читаве ЕУ, а онда и незадовољним, гладним и
обесправљеним људима из Сирије, Ирана и других ратних подручја Блиског и
Средњег Истока, којима ће поклонити земљу, куће и станове што их
отимају Србима и осталим народима који су у Србији староседеоци,
промениће нам демографски састав.
Шта још следи? Одвајање Војводине, Санџака, Југа Србије? На шта ћемо се свести? На Београдски пашалук?
Шта још следи? Огромна незапосленост, презадуженост, пропаст домаће економије, банкрот државе, социјална беда, грађански рат?
Једном речју: катастрофа!
Да ли сте свесни да нема више чекања! Сваки даљи сат одлагања само је корак ближе амбису.
Скупите се и поведите народ на устанак! Овако се више не може чекати.
