среда, 23. децембар 2015.

O istinskim prijateljima u životu

Viktor Radun Teon
O istinskim prijateljima u životu

Istinski prijatelji te uvek gledaju svoijim očima i veruju svojim ušima, uvek saznaju direktno od tebe ko si i šta si i imaju poverenje u tebe kao što i ti imaš poverenje u njih. Upoznavanje prijatelja je proces kontinuiranog uzajamnog približavanja i razmene misli, emocija, ideja, uvida, sećanja, ljubavi, poštovanja, razumevanja, poverenja, slutnji, sumnji, provera, preispitivanja, prepirki i sitnih i krupnih svađa, predomišljanja, slabljenja i ponovnog jačanja. Pravi prijatelji uvek imaju privilegiju koju niko drugi nema osim njih, a to je da te upoznaju iz prve ruke. Otuda, oni koji ti se predstavljaju kao pravi prijatelji, a gledaju, slušaju i prate druge ljude koji govore ružno o tebi, što bi se popularno reklo - slušaju glasine, nisu dostojni da ti budu prijatelji. Oni ne vide i ne razumeju da si im dao privilegiju da budu tu, blizu tebe, da delite dobro i zlo, već se oslanjaju na one koji te ne znaju, ili te znaju vrlo površno, iz daleka, kojima nisi dopustio da ti se približe, jer si osetio da ti nisu pravi prijatelji i da to ne mogu da ti budu. Kakvi su to onda "pravi" prijatelji, kada slušaju one koji su od tebe svetlosnim godinama daleko, umesto da ti se neposredno obrate i sami se uvere da li je to istina ili ne. To su nedostojni i nedolični ljudi, izdajice i prevaranti. Kloni se takvih i odbaci ih iz svog života. Bolje je biti sam nego družiti se sa "prijateljima" koji glume da su ti prijatelji, a rade ti iza leđa, ponižavaju te i vređaju, ne znajući koliko oni sami time ispadaju budale jer veruju onima koji nemaju njihovu privilegiju i ne znaju te ni blizu onoliko dobro koliko bi istinski prijatelji mogli da te znaju.

понедељак, 21. децембар 2015.

Pokrenimo se već jednom!



Viktor Radun Teon
Pokrenimo se već jednom!

Svi koji su na vlasti, baš svi, u ovoj zemlji, ako se uopšte to više može nazvati zemljom, samo su iz svoje lične koristi, samo gledaju način kako da se uvale u udobne fotelje u vladi ili skupštini i da što više ućare, što više ukradu, opljačkaju, isisaju iz ove jadne zemlje, ovog bednog naroda, ne mareći uopšte za patriotizam i nacionalne ideje za koje su se dotad zdušno i energično zalagali. Vlast se u Srbiji smatra unosnim poslom ili trgovinom. Ovde se ljudi naturaju iz sve snage, nameću kako da se dodvore narodu, viču i urliču i glume iskrenost, a onda, kada se domognu vlasti, spremni su da prodaju i zemlju i narod i rođenu majku i oca, samo da se oni, lešinari, nagutaju i nasite.
Korumpirani idioti i budale na vlasti, samo nastavite tako, i od Srbije neće ostati ni kamen na kamenu, a od Srba neće ostati ni šaka staraca da se okupi pod jednu šljivu, kao što rekoše Tarabići! Neka se ovaj narod dozove pameti i neka izađe iz teške kome u koju je zapao, i neka vidi kako mu se smeju i iživljavaju se nad njim svakojaki debelguzi i nikogovići, sve jedni te isti, primitivci, koji ne znaju ni za moral ni za uljudnost, već nas sve ovde siluju i maltretiraju na živo!
Ako mi, kao narod, dopuštamo da na vlast dolaze stalno jedni te isti, da nas jašu i Kurta i Murta, i sve tako isto u krug, ako ne vidimo kuda to sve vodi, ako zabadamo glavu u pesak jer nas to ne interesuje, a posle psujemo i besnimo ili propadamo u očaju što je stanje takvo kakvio jeste, onda i treba da nestanemo u ovom mulju u koji konstantno propadamo, a nikad da dosegnemo dno. Ili se samo valjamo po dnu, u iluziji i hipnotisani mantrama velikog Vođe koji nas zavarava da će nam sutra biti bolje...
Neka nam se onda svi smeju, i neka odmahuju rukom kad se pomene ime naše zemlje ili našeg naroda, i neka misle o nama kako smo nesposobni, prljavi, aljkavi, korumpirani, imbecilni i nasilnici. Izgubićemo i ono malo prijatelja koje još imamo u svetu, izgubićemo podršku Rusije i Kine, i to našim neodgovornim ponašanjem, našom indiferentnošću i nesvesnošću da sudbina vlasti zavisi i te kako od nas, ni od koga drugog. Raskomadaće nas i prodati u roblje, ono malo ljudi koji ostanu i prežive. Šta još čekamo? Stalno čekamo da nam neko nešto da, da nas nagradi, da nam dodeli, da se bori za nas. Borimo se sami! Gde je ona naša svest o borbi, gde je inat i bes zbog nepravde, gde je naša opevana hrabrost, čojstvo i junaštvo, gde je to sve nestalo????? Mi, koji smo viteška rasa, pali smo u blato i valjamo se u njemu, kao obični bednici, prezreni od svih jer ne cenimo i ne volimo sebe i svoje poreklo.
Opametimo se, jer nikad nije kasno za to. Nikad! Svaki trenutak može biti sudbonosan i može predstavljati preokret. Pokrenimo se već jednom!!!

петак, 11. децембар 2015.

Lepota

Viktor Radun Teon
Lepota

Lepota, kada govorimo o ljudskoj lepoti, je zapravo zračenje neke osobe (ženske ili muške), sjajno i britko....Zračenje koje zagreva i ushićuje, zračenje koje pokreće i inicira posmatrača - Drugog. Jer bez Drugog, koji primećuje to zračenje, lepota nema smisla, lepota ne postoji. Lepota je kategorija odnosa, i zato je to društveni, a ne individualni fenomen.

понедељак, 23. новембар 2015.

Случај господина А.Ф., окупација и улица

Виктор Радун Теон
Случај господина А.Ф., окупација и улица

Дочекивање првог човека НАТО-а уз највеће почасти и са хлебом и сољу је заиста дно дна и највећа увреда за српски народ. Прст у око Србима и српској традицији. Зна се коме се даје хлеб и со. Дочекивати крвнике и убице хлебом и сољу само је доказ наше потпуне потонулости. Наша држава не постоји, то су све сами бескичмењаци.
У том смислу, хапшење Андреја Фајгеља, истакнутог српског интелектуалца и искреног патриоте, налик случају г-дина К. у Кафкином роману Процес, представља врхунац силовања нације. Човек је само јасно изразио оно што сви ми, мање-више осећамо. Када нас је НАТО бомбардовао 1999., сви смо били једнаки, сви смо се крили и дружили по склоништима и подрумима зграда, док су они бесомучно сипали своје смртоносне товаре по градовима, селима, и фабрикама, и правили повремене колатералне штете, убијајући недужне грађане....То је та њихова оружана сила којом се толико диче, убијају незаштићене људе, нејач и децу...Фуј! Уништили су нам целокупну индустрију, истерали нашу храбру војску са Косова, принудили на предају, и инсталисали своју уцењену власт, под заједничким именом ДОС. Од тада смо ми окупирани. Да, Србија је под окупацијом од 1999. године, све до сада. И ми нисмо ни свесни тога. Све наше власти од 2000. наовамо су инсталисане од стране окупатора. Закључно са Вучићевом владом.
И ви онда хапсите Фајгеља, који је само изнео оно што сви ми мислимо, оно што је истина. Док се на слободи шетају тајкуни, који не плаћају порез, пљачкају и манипулишу народом, власт хапси поштене, честите и искрене људе.
Нека вам је на част! Али, не можете све нас похапсити, који мислимо исто као Фајгељ. А има нас пуно. И ако нас похапсите, мислите да сте тиме нешто добили? Само све више удаљавате народ од себе и стварате непомирљиви јаз. Ватра побуне овде никада не може бити угашена. Она може само тињати, а букнуће одједном и свом  силиниом, кад се будете најмање надали. Џаба вам сви ти ваши ботови који мотре на наше постове по друштвеним мрежама, ништа они не разумеју. Не разумеју суштину. А суштина је, да вас подсетим, недостижна преварантима, бедницима, ништаријама и никоговићима.
Видимо се на улици!

четвртак, 22. октобар 2015.

Злочин над наслеђем једног народа


Виктор Радун Теон
Злочин над наслеђем једног народа
Већином гласова Извршног савета, Косово је предложено за пријем у UNESCO. За пуноправни пријем Косова у UNESCO гласало је 27 чланова тог тела, 14 је било против, а 14 уздржано.
Тежак, заиста тежак ударац за Србију, српски народ и српство у целини, за српску културу, која је заиста непроцењива, култури која је ушла у светску културну баштину пре много векова и тамо остала.
Али, не, није то само ударац за српство. Они који нам се сада смеју не разумеју суштину.
То је ударац који има далекосежне, несагледиве геополитичке последице по читав регион Балкана и Средње Европе, који врви од ситних или крупних несугласица, нерешених или отворених питања међу десетинама народа и нација које се преплићу, сударају и прожимају на једном географски тесном простору. И не само по овај регион, већ по читав свет.
Иако није први, већ ко зна који у низу који је погодио Србију и српски народ, овај ударац делује као истински шок и изазива запитаност: да ли је могуће?
Њиме је нанета дубока рана у међународном праву, и неповратно је ишчашен однос међународне заједнице према малим народима, какав је и српски, и однос према култури малих народа. Данас је српска култура стављена у оквир нечег толико скандалозно бескрупулозно гротескног да одудара од сваке представе и слике коју имамо када говоримо о култури и односу друштва према култури.
Ова трагична одлука без преседана показала је свe лицемерје Запада и сву изопаченост политике одлучивања унутар међународне заједнице, која се заснива на бескомпромисној, интересима вођеној борби и лобирању, где је у игри новац, интереси и логика силе, а не емоције, правда и истина.
Овај гнусни, кукавички и нихилистички чин насилног признавања и планираног истргнућа једног дела територије из састава суверене земље, Србије, уз пристанак и активно учешће земаља које заједно чине међународну заједницу, потпуно је непојмљив. А тај „део“, који није тек пуки саставни део државе Србије, већ сама срж, колевка српства и српске културе, ако се отуђи и отцепи од матице Србије, под пристанком и вољом међународне заједнице, којој свим силама тежи данашња аутократска власт Србије, има несагледиве импликације по читав регион "Западног Балкана" и шире. Отуда далекосежне геополитичке последице по равнотежу сила и однос међународне заједнице према суверености националних држава. Мноштво отворених питања, на која тек треба да дамо одговоре.
Овај чин је савршено ирационалан. Он се никако не уклапа у шаблоне и моделе који су нам деценијама преношени и усађивани у умове кроз образовање и васпитање. Он руши и демистификује представу о „праведности“, „цивилизованости“ и „пријатељству“ данашњих развијених земаља Запада, које су листом гласале за пријем Косова у међународну организацију. Али, највећа кривица није на њима. Највећа кривица и одговорност лежи на нашој власти, на влади коју води премијер Александар Вучић, као и на председнику Томиславу Николићу, који су преговарали директно или индиректно са представницима Косова, уз посредовање делегације ЕУ.
Ово што се данас догодило само је последица тих преговора који су званично започели 8. марта 2011 у Бриселу и још увек трају. Стратегијом пузајућег признавања, по принципу од лакшег ка тежем, кроз драмски „мучне“ преговоре, где су се наши представници „јуначки“ борили за очување минимума српске државности на територији коју су Албанци самовољно прогласили независном 17. фебруара 2008. године, примицало се све ближе циљу. А циљ је од почетка био јасан и преговарачима и Бриселу: независна држава Косово, призната од стране међународне заједнице.
Само смо ми, у Србији, остали наивни. Политички наивни, као што смо кроз историју често били. Веровали смо да морамо проћи тај мучан процес преговарања са сецесионистима зарад вишег циља – приступања Европској Унији. У међувремену се много тога десило. Актуелна избегличка криза, која доноси реке миграната са Блиског Истока у земље Западне Европе преко Србије, уздрмала је темеље Европске Уније и угрозила њен опстанак. Датум приступања ЕУ, у оваквим околностима, постаје велики улог и мамац за уморну и наивну јавност, која сања о европским вредностима. Отуда играрија са предвиђањем датума добијања статуса чланства у ЕУ, који се непрестано гура све даље у све магловитију будућност.
Сада, после једног оваквог ударца, морало би да уследи коначно отрежњење. Где је сада Србија? Где је Косово? Шта смо ми добили за све време трајања процеса европских интеграција? Добили смо само трауме и обмане. Уместо транзиције добили смо стално стање привремености. Имамо Косово на корак до потпуног међународног признавања, упропаштену и распродату привреду, корупцију и афере, бескрајна условљавања и уцењивања, беспримерну презадуженост, енормну незапосленост, сиромаштво, хиперцензуру, гушење грађанских слобода, једноумље, партократију, лицемерје и медијски кич.
Отуда је свако даље одлагање прекида процеса приступања чланству у ЕУ само даље одлагање тоталног краха Србије, и у економском и у политичком и у друштвеном смислу. Влада која се после избора заклела пред народом да ће Србију увести у ЕУ, после овог догађаја мора бити позвана на одговорност. Минимум демократије, ако садашња власт имало држи до демократичности, налаже спремност власти да одговара пред народом који га је изабрао. Никакви маневри у политици не вреде, и сада нам је свима јасно куда нас је довела политика еврофанатизма, под бомбастичном и шовинистичком паролом „Европа нема алтернативу“, политика коју је претходна власт, на челу са Тадићем, започела, а садашња, предвођена Вучићем и Николићем, развила до бунила. Европска Унија свакако има алтернативу у виду сарадње са Русијом и Кином и осталим земљама БРИКС-а, у виду интеграције у Евроазијски Савез.
Судбина српске националне и културне баштине на Косову и Метохији, које је заправо колевка свеколике српске културе и стога од несагледивог значаја, дата је у руке оних који желе да је униште или присвоје. Међународна заједница је раскринкана. Она је сада само флоскула и празна фраза. Као и хуманизам и међународно право. Данашњим чином, култура, морал и правда протерани су од стране нихилизма, неправде и насиља.

Учињен је окрутан злочин над нашом културном и националном баштином. Али, ми се не предајемо. У борби за нови, праведнији свет и поредак, који се ствара пред нашим очима, култура ће победити, Косово и Метохија ће бити враћени у оквире Србије и правда ће поново завладати.
Верујмо у то.

Објављено 22.10.2015. на порталу Видовдан

http://www.vidovdan.org/kultura/item/70171-viktor-radun-zlocin-nad-nasledem-jednog-naroda

среда, 21. октобар 2015.

Zločin nad kulturom i pravdom - UNESCO, 21.10.2015

Viktor Radun Teon
Zločin nad kulturom i pravdom - UNESCO, 21. oktobar 2015

UNESCO. 21. oktobar 2015.
Težak, zaista težak udarac za Srbiju, srpski narod i srpstvo u celini. Ali, ne, nije to samo udarac za srpstvo. Oni koji nam se sada smeju ne razumeju suštinu.
To je udarac koji ima dalekosežne, nesagledive geopolitičke posledice po čitav region Balkana i Srednje Evrope, koji vrvi od sitnih ili krupnih nesuglasica, nerešenih ili otvorenih pitanja među desetinama naroda i nacija koje se prepliću, sudaraju i prožimaju na jednom geografski tesnom prostoru. I ne samo po ovaj region, već po čitav svet.
Ovaj udarac je duboka rana u međunarodnom pravu, i on je nepovratno iščašio odnos međunarodne zajednice prema malim narodima, kakav je i srpski, i odnos prema kulturi malih naroda, koja je zaista velika, neprocenjiva, kulturi koja je ušla u svetsku kulturnu baštinu pre mnogo vekova i tamo ostala.
Sve do danas, kada je stavljena u okvir nečeg toliko skandalozno beskrupulozno grotesknog da odudara od svake predstave i slike koju imamo kada govorimo o kulturi i odnosu društva prema kulturi.
Sudbina srpske kulture na Kosovu i Metohiji, koja je zapravo kolevka svekolike srpske kulture i stoga ima nesaglediv značaj, postala je neizvesna. Međunarodna zajednica je raskrinkana. Ona je sada samo floskula i prazna fraza. Kao i humanizam. Današnjim činom, kultura, moral i pravda su pobeđeni od strane nihilizma, nepravde, kriminala i zla.
Učinjen je zločin. Ali, mi se ne predajemo. Pravda mora pobediti. U ratu za novi, pravedniji svet i poredak, koji se stvara, kultura će pobediti, i pravda će ponovo zavladati.
Verujmo u to.

четвртак, 8. октобар 2015.

Oda Jednoj

Viktor Radun Teon
Oda Jednoj

Lepota tvoja
nije crtež
da se može izbrisati

lepota tvoja
žig je
vasione
kap usred
pustoši

tačka
u kojoj
spleteni su
horizonti
tvojih žudnji
i sanjanja

ti si
večitija
od vremena
nepreglednija
od prostora

omeđena
beskonačnim
obasjana
zvezdom
iznutra

postojiš
u središtu
sveviđenog

Iskušenje

Viktor Radun Teon
Iskušenje

Ne
ne prilazi mi
ne gledaj me
tako puteno
ženski varljivo
ne znaš
kakvom vatrom
buktim
ne prilazi
svojim telom
vilinskim
ne znaš
kako žudim
da te obujmim
da osetim
damare tvog
daha razbuđenog
ne znaš ti
kakav vulkan
u meni spi
ne znaš ti
kakva jeza
mene prožima
samo kad
tiho uronim
u oči tvoje
samo kad
ukopnim
u kožu tvoju
razbokorenu
ne
ne prilazi mi
žednom
ako ne želiš
da sa mnom
uskočiš
u uragan
ako ne želiš
da sa mnom
preplivaš
okean
jer ja sam
tvoje najveće
iskušenje
ja živim
u središtu Zemlje
prebivam
u najdaljem
kutku vasione
i znam
kako
da poljupcima
izbrojim
tvoje sne
i probudim te
u zrenje
novog dana
a posle
ko zna

субота, 29. август 2015.

Facebook kao velika virtualna iluzija

Viktor Radun Teon
Facebook kao velika virtualna iluzija


Ukoliko se ozbiljno shvati, Facebook je samo jedno veliko zamajavanje ljudi. Najperfidnija iluzija da čovek može nešto da sazna, da uradi, izmeni. Ništa od toga.
Dugoročno, Facebook je samo jedna velika prevara koja služi da nam odvuče pažnju sa istinski važnih pitanja i problema u životu i kroz davanje iluzije da imamo slobodu izražavanja, zapravo nam odvlači energiju na bavljenje njime, predstavljajući nam se kao vrhovni autoritet u koji se ne sme sumnjati, i kao moćno sredstvo pomoću kojeg možemo uzajamno komunicirati, razmenjivati ideje, misli, slike, odlučivati i delovati. Puštajući nas da tako uživamo samozadovoljno u slobodi igre i izražavanja, nemajući uvid u to da naše misli, ideje, slike, razgovori, dogovori, odluke i organizovanja putem FB-a služe ne nama, već onima koji kroz nevidljive kanale gigatske FB mreže (s obzirom na činjenicu da je FB privatna kompanija) nas prate, analiziraju i kontrolišu.
I tako, sve više i više, vezujemo se za virtuelnu stvarnost, živimo svoje virtuelne živote, dok sve manje i manje živimo u istinskoj stvarnosti, gubeći malo po malo kontakt sa realnošću, dok klizimo ka nekoj vrsti psihomentalnog poremećaja, poremećene percepcije, poremećene pažnje, poremećene volje, zavisni i konačno zarobljeni od strane te virtuelne stvarnosti FB-a...
Zato je pametno povremeno se odvojiti od FB-a i izaći na vazduh, na ulice grada, u široka prostranstva prirode, u sela i polja. Samo tako ćemo moći da održimo neophodnu ravnotežu i osećaj za realno. Ključne promene u životu se, ipak, ne odigravaju na FB-u, već napolju.
Izađimo, dakle, malo za promenu!

четвртак, 27. август 2015.

Mali test za proveru demokratičnosti vlasti

Viktor Radun Teon
 Mali test za proveru demokratičnosti vlasti


(Ovo su osnovne tačke provere vlasti. Proverite aktuelnu vlast tačku po tačku i ako nije onako kako bi demokratska vlast trebalo da bude, znate šta vam je činiti - vratite se ponovo na tačku 5 i učinite ono što je neophodno).

1. Ko koga kontroliše: vlast narod ili narod vlast? (u demokratskim zemljama - ima li takvih? - narod treba da kontroliše vlast a ne obrnuto. Privatnost građana je neprikosnovena.)
2. Stepen korupcije u vlasti (veze i vezice, zapošljavanje po političkoj podobnosti a ne po srodnosti ili partijskoj pripadnosti...)
3. Transparentnost vlasti (da li vlast obaveštava javnost o svojim odlukama, planovima i akcijama i da li su važni dokumenti i zakoni slobodni za pristup javnosti)
4. Postojanje slobode medija (da lis u mediji pod kontrolom vlasti, ima li cenzure...)
5. Sloboda okupljanja naroda kao izraza volje naroda i osnovnog demokratskog prava (neophodno u slučajevima kada postoje značajna odstupanja vlasti u domenu učinjenog u odnosu na proklamovano).
6. Preispitivanje onoga što je vlast:
a) obećala u predizbornoj kampanji
b) najavila da će uraditi
c) uradila
7. Poslednje ali ne i zadnje: ne zaboravite, nije važno kako izgledaju i koliko se pojavljuju u javnosti oni koji vas zastupaju (tj. vlast) već šta i kako rade u službi naroda i u cilju ekonomskog i društvenog prosperiteta.

Prijatno čitanje i analiza.

уторак, 7. јул 2015.

Отворено писмо патриотским странкама Србије - прозивка и позив на протесте

Виктор Радун
ОТВОРЕНО ПИСМО ПАТРИОТСКИМ СТРАНКАМА СРБИЈЕ:
ПРОЗИВКА И ПОЗИВ НА ПРОТЕСТЕ

Политичка, безбедносна, економска и социјална ситуација у Србији је, најблаже речено, очајна. Ово је дубоко трагична ситуација. Она се још увек не види довољно јасно, што због медијског зида који не дозвољава да се било шта неконтролисано и нецензурисано провуче од информација до народа, што због тишине годишњих одмора, што због дубоке омамљености обичних људи. Народ се држи у медијској заблуди, премијер Вучић, са његовом свитом, и даље у својим самохвалисавим говорима користи већ хиљаду пута испробане формуле успеха: "први пут у историји", "обећавам вам", "шта сам вам ја рекао", "видећете", "ми наш пут знамо", "наш циљ је ЕУ", итд.
Али, време НИЈЕ на нашој страни. Време не ради за нас. Сваки нови дан иде у прилог само влади и Вучићу, јер њима је стало да нас замајавају и држе у стању заблуде, док су држава и привреда у леру.
Сада је у ствари време за прозивку.
Где сте ви, челници патриотских странака: ДСС, Двери, СРС, Покрет за Србију, СНП Наши, СНФ, СОФ, Српски Препород, и остале странке, ако сам неку заборавио?
Шта више чекате?
Нема шта да се чека! Ако будемо још чекали, изгубићемо и ово мало што је остало од Србије!
Скупите се, саберите се, заборавите на своје разлике, уједините се у име и у интересу српског народа, у Србији и Републици Српској, као и у расејању! Окупите своје чланство и поведите народ на протесте – протесте док се ови кобни трендови српске политике коначно не зауставе, протесте за смену ове садашње власти, предвођене Александром Вучићем, и довођење на власт нових људи, чистих, политички свесних и патриотски оријентисаних. Учините то одмах, сад, јер нема времена за чекање!
Пред нама је 11. јул, први и најважнији од пресудних датума који нас чека у будућности, уједно тачка прекретница наше будућности, нашег опстанка. Не смемо дозволити да британска резолуција о Сребреници прође и да иједан званичник Србије и Републике Српске оде у Сребреницу на њихово „свечано“ обележавање измишљеног геноцида. Не смемо дозволити срамно и издајничко окупљање грађана 11. јула пред Скупштином Србије, у организацији разних НВО као чин обележавања „геноцида“ у Сребреници.
Не смемо заборавити Братунац и око 3.500 српских жртава. Не смемо заборавити српски народ у Републици Србији, Хрватској и на Косову и Метохији. Морамо тражити да Русија стане на нашу страну и стави вето на резолуцију у УН. Морамо захтевати детаљну и објективну истрагу у вези са злочинима које је починила муслиманска страна у селима у околини Братунца, у годинама које су претходиле злочину у Сребреници. Морамо захтевати од међународне заједнице објективан и непристрасан третман свих злочина који су почињени у току рата у БИХ, као и у Хрватској. Морамо тражити обештећење за егзодусе у ратовима у Хрватској и БИХ, као и за бомбардовање Р. Српске 1995. и Србије 1999. од стране НАТО снага.
Шта све може да нас задеси до краја ове и почетка следеће године? Не чека нас ништа добро. Kлупко катастрофалних догађаја одмотаће се муњевитом брзином. Ово је сценарио који се лако може десити ако не будемо ништа предузели.
Ако резолуција о Сребреници у УН прође, прогласиће нас геноцидним народом, укинуће нашу Републику Српску, након чега ће се десити још један велики егзодус српског народа у Србију. Шта још следи?
Промениће нам насилно Устав, растуриће нам породице, даће већа права ЛГБТ популацији него херетосексуалнима, дозволиће отимање деце породицама и давање геј и лезбо паровима на усвајање.
Шта даље следи? Отеће нам и званично и незванично Косово и Метохију, протераће преостале Србе са свете земље у Србију, распродаће нам земљу у Војводини и другде по Србији.
Шта још следи? НАТО војници ће нам шпартати по градовима и селима, ФБИ ће заводити ред и мир, увући ће нас у рат са Русијом и другим земљама, напуниће наше просторе ромским и албанским избеглицама са Косова и из читаве ЕУ, а онда и незадовољним, гладним и обесправљеним људима из Сирије, Ирана и других ратних подручја Блиског и Средњег Истока, којима ће поклонити земљу, куће и станове што их отимају Србима и осталим народима који су у Србији староседеоци, промениће нам демографски састав.
Шта још следи? Одвајање Војводине, Санџака, Југа Србије? На шта ћемо се свести? На Београдски пашалук?
Шта још следи? Огромна незапосленост, презадуженост, пропаст домаће економије, банкрот државе, социјална беда, грађански рат?
Једном речју: катастрофа!
Да ли сте свесни да нема више чекања! Сваки даљи сат одлагања само је корак ближе амбису.
Скупите се и поведите народ на устанак! Овако се више не може чекати.

Kako prepoznati pravu osobu

Viktor Radun Teon
 Kako prepoznati pravu osobu

Pravu osobu možete prepoznati. Ne treba da tražite. Gledajte srcem, iznutra, i prepoznavanje će biti obostrano. To je susret dva srca. Ako gledate samo očima nikada je nećete prepoznati. Zažmurite i dodirnite je, osetite. Oči su povezane sa umom, a dodir sa srcem.

O tzv. teoriji zavere

Viktor Radun Teon
O tzv. teoriji zavere

Kako dokazati da je tzv. teorija zavere stvarnost? Ništa lakše. Ko ima novac, taj određuje pravila i vlada svetom.

The Art of Scilence

Viktor Radun Teon
The Art of Scilence

The art of silence is truly the greatest one. I always rejoice to the moment when silence, the great mother of all, delivers an idea, a symbol or a vision. And that very moment always surprises me.

Umetnost tišine

Viktor Radun Teon
Umetnost tišine

Umetnost tišine je uistinu najveća. Uvek se obradujem trenutku kada tišina, ta velika majka svega, porodi neku misao, simbol ili viziju. A taj trenutak me uvek iznenadi.

Oda kreativnosti

Viktor Radun Teon
Oda kreativnosti

Uvek ću, ponavljam, uvek, podržati ideju, kreaciju, delo ljudskog genija, izvornost, poteklu iz srca ljudskog, iz težnje ka stvaranju, i uvek ću se opirati ljudskoj inerciji, lenjosti, tuposti i paralizi uma.
U ovom svetu beznađa i bezidejnosti svaka kreativnost je dobrodošla.

Nešto malo o FB prijateljstvu

Viktor Radun Teon
Nešto malo o FB prijateljstvu

Ovaj FB je zaista ubedljiv u tome što stvara iluziju da "znamo" osobu koja nam je na listi FB prijatelja. Da bi nekog zaista upoznali, nije dovoljno samo lajkovati njegove komentare i tekstove, izjavljivati kako nam se sviđa ili davati komplimente.
Ne, ne, dragi moji, da biste nekog stvarno poznavali, potrebno je mnogo vremena provedenog sa nekom osobom, mnogo razgovora, iskrenog razgovora, intimnosti, razmene osećanja, mnogo iskrene podrške kada je najteže, mnogo nesporazuma i truda da te nesporazume izgladimo, mnogo strpljenja, vere i ljubavi, iznad svega, ljubavi prema ljudskom biću.
A to je veoma teško. Naročito danas. Zato, ako mislite da Vam je neko prijatelj samim tim što se nalazi na listi Vaših FB prijatelja, verovatno ste u iluziji. Osim, dabome, Vaših pravih prijatelja i rodbine, s kojim se znate još od pre-FB faze. Proverite svoje FB prijatelje, iskušajte ih, ako želite da vidite da li su Vam pravi prijatelji, I posebno, ne zaključujte prerano i ne donosite sudove o njima prenagljeno, uzmite okolnosti u obzir, duševno i mentalno stanje u kojem se nalaze.
Ali, na kraju krajeva, i FB prijateljstvo ima svoje dobre strane. Ako ništa drugo, oni su naša publika, naša mikro-javnost. Osluškujmo šta kažu, misle i pišu o našim iznetim stavovima, razmotrimo sve okolnosti, i procenimo te njihopve komentare i opaske zdravorazumski. Pa, ako nam se učini da ipak ne zaslužuje mesto među našim odabranim FB prijateljima, onda uvek možete da pribegnete poslednjoj meri: iskjučenju. Bože moj, i to je za ljude, zar ne?

недеља, 5. јул 2015.

Na Dan Nezavisnosti, 4. jula 2015.



Viktor Radun Teon
Na Dan Nezavisnosti, 4. jula 2015.

Danas, na Dan nezavisnosti, šta slavi američki narod?
Jaz između proklamovanih ideala Američke revolucije i realnog stanja u svetu nikad nije bio veći. Danas je gotovo svuda u svetu američka vlada omrznuta. Čak ni američki narod ne voli svoju vladu. Oni su takođe, kao i mi, taoci i zamorčad ove umobolne, tiranske, sadističke, do srži pokvarene i perverzne američke vlade, kontrolisane od strane ultrabogate zelenaške "elite" koja svuda samo seje konflikte i ratove kako bi zarađivala na tuđoj muci i žrtvama, Putin je jedini državnik jedne velike sile koji je tom američkom samovlašću stao na put i zato sada svim sredstvima hoće da ga slome. I satanizuju ga u SAD i njihovim satelitima, kao što su satanizovali sve druge državnike koji su smeli da im kažu Ne. Ali, bude se i druge zemlje, polako ali sigurno: Južna Amerika se oslobađa, Bliski i Srednji Istok gori, Kina, Indija, Brazil i Južnoafrička Republika, zajedno sa Rusijom, pod kapom BRICS-a. Ko to ne vidi i ne razume zaista je omamljen. To je samo priznavanje realnosti.
Američka vlast nije isto što i narod. I još uz to, američka vlast danas nije ista kao i ona koja je izvela Američku revoluciju 1776. i donela prvi slobodoumni demokratski građanski ustav. Današnja Američka vlast je rasistička, totalitarna, megalomanska i antihumanistička i sve se to može argumentovati.
Jedino što nam ostaje je nada: nada da će se narodi svih zemalja, uključujući i američki narod, osvestiti, probuditi i ustati protiv tiranije svojih vlada.
Neka američki narod to prvi uradi. Neka revolucija bukne ponovo tamo odakle je i počela, pre 239 godina. Svima nama ostalima biće lakše.