Pokrenimo se već jednom!

Viktor Radun Teon

Pokrenimo se već jednom!

Svi koji su na vlasti, baš svi, u ovoj zemlji, ako se uopšte to više može nazvati zemljom, samo su iz svoje lične koristi, samo gledaju način kako da se uvale u udobne fotelje u vladi ili skupštini i da što više ućare, što više ukradu, opljačkaju, isisaju iz ove jadne zemlje, ovog bednog naroda, ne mareći uopšte za patriotizam i nacionalne ideje za koje su se dotad zdušno i energično zalagali. Vlast se u Srbiji smatra unosnim poslom ili trgovinom. Ovde se ljudi naturaju iz sve snage, nameću kako da se dodvore narodu, viču i urliču i glume iskrenost, a onda, kada se domognu vlasti, spremni su da prodaju i zemlju i narod i rođenu majku i oca, samo da se oni, lešinari, nagutaju i nasite.

Korumpirani idioti i budale na vlasti, samo nastavite tako, i od Srbije neće ostati ni kamen na kamenu, a od Srba neće ostati ni šaka staraca da se okupi pod jednu šljivu, kao što rekoše Tarabići! Neka se ovaj narod dozove pameti i neka izađe iz teške kome u koju je zapao, i neka vidi kako mu se smeju i iživljavaju se nad njim svakojaki debelguzi i nikogovići, sve jedni te isti, primitivci, koji ne znaju ni za moral ni za uljudnost, već nas sve ovde siluju i maltretiraju na živo!

Ako mi, kao narod, dopuštamo da na vlast dolaze stalno jedni te isti, da nas jašu i Kurta i Murta, i sve tako isto u krug, ako ne vidimo kuda to sve vodi, ako zabadamo glavu u pesak jer nas to ne interesuje, a posle psujemo i besnimo ili propadamo u očaju što je stanje takvo kakvio jeste, onda i treba da nestanemo u ovom mulju u koji konstantno propadamo, a nikad da dosegnemo dno. Ili se samo valjamo po dnu, u iluziji i hipnotisani mantrama velikog Vođe koji nas zavarava da će nam sutra biti bolje...

Neka nam se onda svi smeju, i neka odmahuju rukom kad se pomene ime naše zemlje ili našeg naroda, i neka misle o nama kako smo nesposobni, prljavi, aljkavi, korumpirani, imbecilni i nasilnici. Izgubićemo i ono malo prijatelja koje još imamo u svetu, izgubićemo podršku Rusije i Kine, i to našim neodgovornim ponašanjem, našom indiferentnošću i nesvesnošću da sudbina vlasti zavisi i te kako od nas, ni od koga drugog. Raskomadaće nas i prodati u roblje, ono malo ljudi koji ostanu i prežive. Šta još čekamo? Stalno čekamo da nam neko nešto da, da nas nagradi, da nam dodeli, da se bori za nas. Borimo se sami! Gde je ona naša svest o borbi, gde je inat i bes zbog nepravde, gde je naša opevana hrabrost, čojstvo i junaštvo, gde je to sve nestalo????? Mi, koji smo viteška rasa, pali smo u blato i valjamo se u njemu, kao obični bednici, prezreni od svih jer ne cenimo i ne volimo sebe i svoje poreklo.

Opametimo se, jer nikad nije kasno za to. Nikad! Svaki trenutak može biti sudbonosan i može predstavljati preokret. Pokrenimo se već jednom!!!