Hm,
koliko se uopšte može 'ukratko' opisivati ova nezgodna (da ne kažem nesrećna) situacija u našoj lepoj Srbiji.
Raspolućenost (da upotrebim ovaj popularni izraz) Srbije vidljiva je na svakom koraku, toliko da bode oči. Na sve strane podele. Ne samo dve suprotstavljene političke opcije, već dve međusobno isključive opcije, pri čemu su i jedni i drugi spremni da idu do kraja (do istrebljenja) samo da bi dokazali kako su samo oni u pravu, a onaj drugi 'u krivu'.
Nedostaje nam nijansiranje, taktičnost, diplomatija. Suviše smo sirovi. Zašto ne bismo išli srednjim putem? A opet, moramo imati nepokolebljiv stav o pitanju Kosova, kao i svakog drugog dela naše teritorije. Koja zemlja je spremna da tek tako da deo svoje teritorije, koliko god da je mali ili udaljen? Setimo se rata za Foklandska ostrva u prošlom veku, kada su engleski brodovi hitali da odbrane svoj integritet na ostrvcima hiljadama kilometara dalje od onoga što znamo kao britanska teritorija. Da ne govorimo o SAD, koje brane svoje interese po čitavom svetu... Priče o tome da u vreme globalizacije nije toliko važno isticati nacionalne interese samo su varka. Velike sile su najveći nacionalisti.
Ovo je veoma važno pitanje. Ako SADA ne uspostavimo svoju nacionalnu politiku, svoje interese, svoju strategiju, nećemo imati ni budućnosti. Mislim da je to neki minimum oko koga će se većina građana složiti. Neprestane svađe, optužbe, promene stava i politike (što je samo izraz njihovog nepostojanja), ne vode nikuda, već Srbiju stalno drže u jednom kvazi stanju, takoreći 'u leru', što je konstantan izvor napetosti, krize i konfuzije, a što opet, vodi u kriminal, nasilje, nepotizam, korupciju, afere, itd.
