O istinskim prijateljima u životu

Viktor Radun Teon
O istinskim prijateljima u životu

Istinski prijatelji te uvek gledaju svoijim očima i veruju svojim ušima, uvek saznaju direktno od tebe ko si i šta si i imaju poverenje u tebe kao što i ti imaš poverenje u njih. Upoznavanje prijatelja je proces kontinuiranog uzajamnog približavanja i razmene misli, emocija, ideja, uvida, sećanja, ljubavi, poštovanja, razumevanja, poverenja, slutnji, sumnji, provera, preispitivanja, prepirki i sitnih i krupnih svađa, predomišljanja, slabljenja i ponovnog jačanja. Pravi prijatelji uvek imaju privilegiju koju niko drugi nema osim njih, a to je da te upoznaju iz prve ruke. Otuda, oni koji ti se predstavljaju kao pravi prijatelji, a gledaju, slušaju i prate druge ljude koji govore ružno o tebi, što bi se popularno reklo - slušaju glasine, nisu dostojni da ti budu prijatelji. Oni ne vide i ne razumeju da si im dao privilegiju da budu tu, blizu tebe, da delite dobro i zlo, već se oslanjaju na one koji te ne znaju, ili te znaju vrlo površno, iz daleka, kojima nisi dopustio da ti se približe, jer si osetio da ti nisu pravi prijatelji i da to ne mogu da ti budu. Kakvi su to onda "pravi" prijatelji, kada slušaju one koji su od tebe svetlosnim godinama daleko, umesto da ti se neposredno obrate i sami se uvere da li je to istina ili ne. To su nedostojni i nedolični ljudi, izdajice i prevaranti. Kloni se takvih i odbaci ih iz svog života. Bolje je biti sam nego družiti se sa "prijateljima" koji glume da su ti prijatelji, a rade ti iza leđa, ponižavaju te i vređaju, ne znajući koliko oni sami time ispadaju budale jer veruju onima koji nemaju njihovu privilegiju i ne znaju te ni blizu onoliko dobro koliko bi istinski prijatelji mogli da te znaju.

Pokrenimo se već jednom!

Viktor Radun Teon

Pokrenimo se već jednom!

Svi koji su na vlasti, baš svi, u ovoj zemlji, ako se uopšte to više može nazvati zemljom, samo su iz svoje lične koristi, samo gledaju način kako da se uvale u udobne fotelje u vladi ili skupštini i da što više ućare, što više ukradu, opljačkaju, isisaju iz ove jadne zemlje, ovog bednog naroda, ne mareći uopšte za patriotizam i nacionalne ideje za koje su se dotad zdušno i energično zalagali. Vlast se u Srbiji smatra unosnim poslom ili trgovinom. Ovde se ljudi naturaju iz sve snage, nameću kako da se dodvore narodu, viču i urliču i glume iskrenost, a onda, kada se domognu vlasti, spremni su da prodaju i zemlju i narod i rođenu majku i oca, samo da se oni, lešinari, nagutaju i nasite.

Korumpirani idioti i budale na vlasti, samo nastavite tako, i od Srbije neće ostati ni kamen na kamenu, a od Srba neće ostati ni šaka staraca da se okupi pod jednu šljivu, kao što rekoše Tarabići! Neka se ovaj narod dozove pameti i neka izađe iz teške kome u koju je zapao, i neka vidi kako mu se smeju i iživljavaju se nad njim svakojaki debelguzi i nikogovići, sve jedni te isti, primitivci, koji ne znaju ni za moral ni za uljudnost, već nas sve ovde siluju i maltretiraju na živo!

Ako mi, kao narod, dopuštamo da na vlast dolaze stalno jedni te isti, da nas jašu i Kurta i Murta, i sve tako isto u krug, ako ne vidimo kuda to sve vodi, ako zabadamo glavu u pesak jer nas to ne interesuje, a posle psujemo i besnimo ili propadamo u očaju što je stanje takvo kakvio jeste, onda i treba da nestanemo u ovom mulju u koji konstantno propadamo, a nikad da dosegnemo dno. Ili se samo valjamo po dnu, u iluziji i hipnotisani mantrama velikog Vođe koji nas zavarava da će nam sutra biti bolje...

Neka nam se onda svi smeju, i neka odmahuju rukom kad se pomene ime naše zemlje ili našeg naroda, i neka misle o nama kako smo nesposobni, prljavi, aljkavi, korumpirani, imbecilni i nasilnici. Izgubićemo i ono malo prijatelja koje još imamo u svetu, izgubićemo podršku Rusije i Kine, i to našim neodgovornim ponašanjem, našom indiferentnošću i nesvesnošću da sudbina vlasti zavisi i te kako od nas, ni od koga drugog. Raskomadaće nas i prodati u roblje, ono malo ljudi koji ostanu i prežive. Šta još čekamo? Stalno čekamo da nam neko nešto da, da nas nagradi, da nam dodeli, da se bori za nas. Borimo se sami! Gde je ona naša svest o borbi, gde je inat i bes zbog nepravde, gde je naša opevana hrabrost, čojstvo i junaštvo, gde je to sve nestalo????? Mi, koji smo viteška rasa, pali smo u blato i valjamo se u njemu, kao obični bednici, prezreni od svih jer ne cenimo i ne volimo sebe i svoje poreklo.

Opametimo se, jer nikad nije kasno za to. Nikad! Svaki trenutak može biti sudbonosan i može predstavljati preokret. Pokrenimo se već jednom!!!

Lepota

Viktor Radun Teon
Lepota

Lepota, kada govorimo o ljudskoj lepoti, je zapravo zračenje neke osobe (ženske ili muške), sjajno i britko....Zračenje koje zagreva i ushićuje, zračenje koje pokreće i inicira posmatrača - Drugog. Jer bez Drugog, koji primećuje to zračenje, lepota nema smisla, lepota ne postoji. Lepota je kategorija odnosa, i zato je to društveni, a ne individualni fenomen.