четвртак, 22. октобар 2015.

Злочин над наслеђем једног народа


Виктор Радун Теон
Злочин над наслеђем једног народа
Већином гласова Извршног савета, Косово је предложено за пријем у UNESCO. За пуноправни пријем Косова у UNESCO гласало је 27 чланова тог тела, 14 је било против, а 14 уздржано.
Тежак, заиста тежак ударац за Србију, српски народ и српство у целини, за српску културу, која је заиста непроцењива, култури која је ушла у светску културну баштину пре много векова и тамо остала.
Али, не, није то само ударац за српство. Они који нам се сада смеју не разумеју суштину.
То је ударац који има далекосежне, несагледиве геополитичке последице по читав регион Балкана и Средње Европе, који врви од ситних или крупних несугласица, нерешених или отворених питања међу десетинама народа и нација које се преплићу, сударају и прожимају на једном географски тесном простору. И не само по овај регион, већ по читав свет.
Иако није први, већ ко зна који у низу који је погодио Србију и српски народ, овај ударац делује као истински шок и изазива запитаност: да ли је могуће?
Њиме је нанета дубока рана у међународном праву, и неповратно је ишчашен однос међународне заједнице према малим народима, какав је и српски, и однос према култури малих народа. Данас је српска култура стављена у оквир нечег толико скандалозно бескрупулозно гротескног да одудара од сваке представе и слике коју имамо када говоримо о култури и односу друштва према култури.
Ова трагична одлука без преседана показала је свe лицемерје Запада и сву изопаченост политике одлучивања унутар међународне заједнице, која се заснива на бескомпромисној, интересима вођеној борби и лобирању, где је у игри новац, интереси и логика силе, а не емоције, правда и истина.
Овај гнусни, кукавички и нихилистички чин насилног признавања и планираног истргнућа једног дела територије из састава суверене земље, Србије, уз пристанак и активно учешће земаља које заједно чине међународну заједницу, потпуно је непојмљив. А тај „део“, који није тек пуки саставни део државе Србије, већ сама срж, колевка српства и српске културе, ако се отуђи и отцепи од матице Србије, под пристанком и вољом међународне заједнице, којој свим силама тежи данашња аутократска власт Србије, има несагледиве импликације по читав регион "Западног Балкана" и шире. Отуда далекосежне геополитичке последице по равнотежу сила и однос међународне заједнице према суверености националних држава. Мноштво отворених питања, на која тек треба да дамо одговоре.
Овај чин је савршено ирационалан. Он се никако не уклапа у шаблоне и моделе који су нам деценијама преношени и усађивани у умове кроз образовање и васпитање. Он руши и демистификује представу о „праведности“, „цивилизованости“ и „пријатељству“ данашњих развијених земаља Запада, које су листом гласале за пријем Косова у међународну организацију. Али, највећа кривица није на њима. Највећа кривица и одговорност лежи на нашој власти, на влади коју води премијер Александар Вучић, као и на председнику Томиславу Николићу, који су преговарали директно или индиректно са представницима Косова, уз посредовање делегације ЕУ.
Ово што се данас догодило само је последица тих преговора који су званично започели 8. марта 2011 у Бриселу и још увек трају. Стратегијом пузајућег признавања, по принципу од лакшег ка тежем, кроз драмски „мучне“ преговоре, где су се наши представници „јуначки“ борили за очување минимума српске државности на територији коју су Албанци самовољно прогласили независном 17. фебруара 2008. године, примицало се све ближе циљу. А циљ је од почетка био јасан и преговарачима и Бриселу: независна држава Косово, призната од стране међународне заједнице.
Само смо ми, у Србији, остали наивни. Политички наивни, као што смо кроз историју често били. Веровали смо да морамо проћи тај мучан процес преговарања са сецесионистима зарад вишег циља – приступања Европској Унији. У међувремену се много тога десило. Актуелна избегличка криза, која доноси реке миграната са Блиског Истока у земље Западне Европе преко Србије, уздрмала је темеље Европске Уније и угрозила њен опстанак. Датум приступања ЕУ, у оваквим околностима, постаје велики улог и мамац за уморну и наивну јавност, која сања о европским вредностима. Отуда играрија са предвиђањем датума добијања статуса чланства у ЕУ, који се непрестано гура све даље у све магловитију будућност.
Сада, после једног оваквог ударца, морало би да уследи коначно отрежњење. Где је сада Србија? Где је Косово? Шта смо ми добили за све време трајања процеса европских интеграција? Добили смо само трауме и обмане. Уместо транзиције добили смо стално стање привремености. Имамо Косово на корак до потпуног међународног признавања, упропаштену и распродату привреду, корупцију и афере, бескрајна условљавања и уцењивања, беспримерну презадуженост, енормну незапосленост, сиромаштво, хиперцензуру, гушење грађанских слобода, једноумље, партократију, лицемерје и медијски кич.
Отуда је свако даље одлагање прекида процеса приступања чланству у ЕУ само даље одлагање тоталног краха Србије, и у економском и у политичком и у друштвеном смислу. Влада која се после избора заклела пред народом да ће Србију увести у ЕУ, после овог догађаја мора бити позвана на одговорност. Минимум демократије, ако садашња власт имало држи до демократичности, налаже спремност власти да одговара пред народом који га је изабрао. Никакви маневри у политици не вреде, и сада нам је свима јасно куда нас је довела политика еврофанатизма, под бомбастичном и шовинистичком паролом „Европа нема алтернативу“, политика коју је претходна власт, на челу са Тадићем, започела, а садашња, предвођена Вучићем и Николићем, развила до бунила. Европска Унија свакако има алтернативу у виду сарадње са Русијом и Кином и осталим земљама БРИКС-а, у виду интеграције у Евроазијски Савез.
Судбина српске националне и културне баштине на Косову и Метохији, које је заправо колевка свеколике српске културе и стога од несагледивог значаја, дата је у руке оних који желе да је униште или присвоје. Међународна заједница је раскринкана. Она је сада само флоскула и празна фраза. Као и хуманизам и међународно право. Данашњим чином, култура, морал и правда протерани су од стране нихилизма, неправде и насиља.

Учињен је окрутан злочин над нашом културном и националном баштином. Али, ми се не предајемо. У борби за нови, праведнији свет и поредак, који се ствара пред нашим очима, култура ће победити, Косово и Метохија ће бити враћени у оквире Србије и правда ће поново завладати.
Верујмо у то.

Објављено 22.10.2015. на порталу Видовдан

http://www.vidovdan.org/kultura/item/70171-viktor-radun-zlocin-nad-nasledem-jednog-naroda

среда, 21. октобар 2015.

Zločin nad kulturom i pravdom - UNESCO, 21.10.2015

Viktor Radun Teon
Zločin nad kulturom i pravdom - UNESCO, 21. oktobar 2015

UNESCO. 21. oktobar 2015.
Težak, zaista težak udarac za Srbiju, srpski narod i srpstvo u celini. Ali, ne, nije to samo udarac za srpstvo. Oni koji nam se sada smeju ne razumeju suštinu.
To je udarac koji ima dalekosežne, nesagledive geopolitičke posledice po čitav region Balkana i Srednje Evrope, koji vrvi od sitnih ili krupnih nesuglasica, nerešenih ili otvorenih pitanja među desetinama naroda i nacija koje se prepliću, sudaraju i prožimaju na jednom geografski tesnom prostoru. I ne samo po ovaj region, već po čitav svet.
Ovaj udarac je duboka rana u međunarodnom pravu, i on je nepovratno iščašio odnos međunarodne zajednice prema malim narodima, kakav je i srpski, i odnos prema kulturi malih naroda, koja je zaista velika, neprocenjiva, kulturi koja je ušla u svetsku kulturnu baštinu pre mnogo vekova i tamo ostala.
Sve do danas, kada je stavljena u okvir nečeg toliko skandalozno beskrupulozno grotesknog da odudara od svake predstave i slike koju imamo kada govorimo o kulturi i odnosu društva prema kulturi.
Sudbina srpske kulture na Kosovu i Metohiji, koja je zapravo kolevka svekolike srpske kulture i stoga ima nesaglediv značaj, postala je neizvesna. Međunarodna zajednica je raskrinkana. Ona je sada samo floskula i prazna fraza. Kao i humanizam. Današnjim činom, kultura, moral i pravda su pobeđeni od strane nihilizma, nepravde, kriminala i zla.
Učinjen je zločin. Ali, mi se ne predajemo. Pravda mora pobediti. U ratu za novi, pravedniji svet i poredak, koji se stvara, kultura će pobediti, i pravda će ponovo zavladati.
Verujmo u to.

четвртак, 08. октобар 2015.

Oda Jednoj

Viktor Radun Teon
Oda Jednoj

Lepota tvoja
nije crtež
da se može izbrisati

lepota tvoja
žig je
vasione
kap usred
pustoši

tačka
u kojoj
spleteni su
horizonti
tvojih žudnji
i sanjanja

ti si
večitija
od vremena
nepreglednija
od prostora

omeđena
beskonačnim
obasjana
zvezdom
iznutra

postojiš
u središtu
sveviđenog

Iskušenje

Viktor Radun Teon
Iskušenje

Ne
ne prilazi mi
ne gledaj me
tako puteno
ženski varljivo
ne znaš
kakvom vatrom
buktim
ne prilazi
svojim telom
vilinskim
ne znaš
kako žudim
da te obujmim
da osetim
damare tvog
daha razbuđenog
ne znaš ti
kakav vulkan
u meni spi
ne znaš ti
kakva jeza
mene prožima
samo kad
tiho uronim
u oči tvoje
samo kad
ukopnim
u kožu tvoju
razbokorenu
ne
ne prilazi mi
žednom
ako ne želiš
da sa mnom
uskočiš
u uragan
ako ne želiš
da sa mnom
preplivaš
okean
jer ja sam
tvoje najveće
iskušenje
ja živim
u središtu Zemlje
prebivam
u najdaljem
kutku vasione
i znam
kako
da poljupcima
izbrojim
tvoje sne
i probudim te
u zrenje
novog dana
a posle
ko zna