петак, 06. јул 2012.

Besplatno vežbanje Tai Či Čuana u Novom Sadu

Za sve koji hoće da se malo razgibaju, da povrate izgubljenu kondiciju, ili skinu nepoželjno masno tkivo, kao i one koji su već ranije vežbali pa hoće da se podsete, Tai Či Čuan je odlično rešenje.

Tai Či Čuan je stara kineska veština, koja se smatra borilačkom veštinom, ali ujedno koristi zdravlju, i deluje blagotvorno na ceo organizam. Sastoji se od niza laganih pokreta koji se izvode elegatntno i sa punom svešću. Tai Či Čuan aktivira Ći (energiju) u čitavom telu i pokreće čakre, delujući tako i na endokrine žlezde i unutrašnje organe.

U Novom Sadu se program vežbi Tai Či Čuana izvodi u Dunavskom parku, na poljani blizu male fontane i jezerceta, svakog Utorka i Četvrtka, od 18-19 h. Programe vodi instruktor i učitelj Tai Či Čuana Dragan Petrović, čovek koji je osnovao prvi Tai Či Čuan klub u Srbiji.

Vežbanje je besplatno. Pridružite se!

Naravno, svi oni koji žele da se Tai Či Čuanom bave ozbiljno, mogu se javiti Draganu i on će im dati obaveštenje.

Vavilonska turbulencija

I tada, dok sam krivio vrat, pokušavajući da uhvatim što veći segment živopisnog leda, koji je lelujao pod nama, ekstatično uznemiren, ponet kontinuitetom prostora koji smo osvajali, prizor Vavilona ciknuo je kao orlić koji se tek izlegao, nameštajući se u gnezdu i podižući svoja još nejaka krilca, zračeći svojom potencijalnom poezijom.

Prizori večitog leda komešali su se i stapali sa vrtloženjem razvejanih oblika oblaka, sve prožeto zanosnim bojama svetlosti sunca koje se sudaralo sa metalnim krilima velike ptice, čiji sam bio putnik. Vavilon mi je bio na usnama kada me je probudila turbulencija na 11.200 metara nadmorske visine. Još samo dva sata do odredišta.

Na licu Nabukodonosora nisam mogao nazreti nikakav smisao. Pre svega nagon, koji je izbijao iz njega neuhvatljivom silinom, mada sa izvesnim pomakom prema duhovnosti.

Terasasti slapovi, u nizovima, poput stepenika, terali su čoveka da usklikne. Čitava ta kompozicija izgledala je kao preneta tu sa kakvog slikarskog platna. Stajao sam i mirno čekao da me pozove Semiramida, tako su je zvali.

ne terajte me da vrištim, jer vrišti mi se
i sva moja misaonost nepodnošljivo žudi da iskoči

da se rasprostre, oživi, pa ipak ne znam
da li bi to bilo dovoljno da dočara utisak neke nedovršeno savršene transformacije
koja se prelivala, zapljuskujući me i prožimajući
začinjući u meni kristale začudnih i nemih vizija

da, reče anđeo u meni, ovo je original
sve ostalo su samo pokušaji imitiranja
sve drugo su samo bledi patrljci ove svekolike opštosti
samo sećanja na najstvarniju bravuru stvaralaštva

i osetih se sasvim živim i celovitim
sasvim nepostojećim
osim Vavilona nije bilo više ničeg

(iz zbirke Vavilonski vodopadi)

Vavilonski vodopadi

Bio sam siguran da sam znao kvalitet i ukus ovog sveta. Za mene nikakvih tajni nije bilo. Univerzum je bio ukroćen i spoznat. Ja sam bio njegov neprikosnoveni vladar. Ali, onda sam sreo nekoga ko me je zatekao na spavanju i ukrao mi univerzum, zamenivši ga nekim drugim. Kada sam se ponovo probudio, brzo sam uvideo da moj univerzum nije bio onaj isti koji sam ostavio pre sna. Bio mi je potpuno stran. Shvatio sam da nisam saznao dovoljno. A onda sam pronašao poruku:

,,Da li si spreman da otkriješ tačku u kojoj se ukrštaju svetovi, iz koje jedni ishode a drugi uviru? Ako jesi, dođi da ti ispričam o viziji Vavilonskih vodopada.”

Kada sam prvi put čuo za viziju Vavilonskih vodopada, ništa mi nije bilo jasno. Žudeo sam za tim časom kada ću moći da se približim dovoljno blizu da je doživim. Ništa mi nije rečeno o samoj viziji. Niti o tome kako da je doživim.

Dat mi je samo jedan savet: da osluškujem. Kada budem dovoljno dugo slušao, prepoznaću tajanstveni zvuk i tada ću moći da uđem kroz vrata. Jer, vrata će se otvoriti samo jednom i tada moram odlučno reagovati.
Vizija se dešava u trenutku. Ona cveta i grana se svom širinom vidika, obuzimajući nas poput gigantske plazmoidne hobotnice sa milijardu milijardi sićušnh, tananih pipaka, inicirajući u nama jedinstven, dubok, vibrirajući osećaj topline i nežnosti. Osećaj je neopisiv jer ga je nemoguće porediti sa bilo kojim osećajem iz individualne riznice iskustva.

Još je čudnije to što se taj osećaj neprimetno menja, preobražavajući se i nijansirajući svoj intenzitet, tonalitet i opseg delovanja. Mirijade pčelinjih uboda rastače se u besprekorno plavetnilo okeanske blagodeti, cik i delić fantazmagorije smenjuje spazam i tiho neonsko zračenje iznutra.

Vrtloženje, nizovi minijaturnih protuberanci, proboji i šikljaji razbuktalih boja, stvaraju pred nama igru sfera. Ako istrajemo, bivamo usisani u nju, u tačku. Rastrzani krikovima, izukrštani dimenzijama, iščeznućemo, stopljeni sa uz-burkanom strujom preobražavanja. To je beskonačna vizija, neprestani tok promene stanja.
Ove reči će vas pripremiti za viziju Vavilonskih vodopada. Osluškujte. Pratite ritam tišine. Uočićete pravilne razmake, periodična zgušnjavanja i muk, primetićete lepotu hijero-glifa urezanih u prividnu tišinu. A onda ćete i vi začuti jasan, odsečan zvuk. To će biti zvuk otvaranja vrata. Uđite.
(iz zbirke Vavilonski vodopadi)

четвртак, 05. јул 2012.

Izašla knjiga poezije Vavilonski vodopadi

Konačno je svetlo dana ugledala moja druga zbirka poezije pod naslovom Vavilonski vodopadi.
Objavljena je u izdanju Orpheus-a iz Novog Sada, istaknute izdavačke kuće koja objavljuje vredna dela iz oblasti poezije, proze, publicistike, političke teorije i prakse, filosofije, sociologije, književne kritike i drugih oblasti.
Moja knjiga Vavilonski vodopadi je druga knjiga u ciklusu od pet knjiga, koji sam planirao. To će biti pentalogija. Svaka knjiga odgovara po jednom od četiri elemenata (Vatra,Voda, Vazduh, Zemlja), a peti je integrišući, i predstavlja Boga, kao sveobjedinjujućeg, svevidećeg i sveobuhvatnog.
Vavilonski vodopadi, u tom ciklusu, predstavljaju Vodu. Sve je tu u znaku Vode, i sva simbolika je povezana sa Vodom.
Voda se povezuje sa težnjom, predanošću i vizijom.
Lično sam veoma zadovoljan kako knjiga izgleda. Na koricama je fragment jednog od najslavnijih slika (triptiha) velikog slikara Hieronimusa Boša  Vrt zemaljskih užitaka.
Na kraju, od srca se zahvaljujem svom izdavaču, Selimiru Raduloviću, vlasniku Orpheus-a, i samom pesniku, koji je prepoznao vrednost moje poezije i odlučio se da objavi pesme u ova tako prozaična i brutalna vremena.
Nadam se da će ponovo doći vreme poezije. Jedino je poetska reč sposobna da nas izbavi iz ove obamrlosti koja nas je sve obuzela, da nas prene i probudi - za lepotu i smisao koje čekaju negde, skrivene iza nekog žbuna ili kamička, žudeći da ih otkrijemo.