Viktor
Radun Teon
Narandžasta
zvezda
Do
poslednjeg molekula
moja
koža pamti
svaki
trenutak
sa
tobom
iako
te nema sad
pored
mene
usne
mi bride
plamen
sveće zatreperi
i
ti odrecituješ
po
jedan stih pesme
dok
gledam daleko
u
narandžastu zvezdu
negde
iza tvojih očiju
pratim
te stihove
vidim
ih kako puze
tvojim
bedrima
blagorodni
su oni
koji
ne pamte
njima
je svaki čas
unio
mystica
ne
izazivajte
narandžastu
zvezdu
probudiće
se ona
i
obujmiće me
stihovima
Нема коментара:
Постави коментар