Politički rijaliti naših dana ili kako promeniti kanal

Viktor Radun Teon

POLITIČKI RIJALITI NAŠIH DANA ILI KAKO PROMENITI KANAL

Kako i zašto i dalje ljudi ne shvata suštinu problema u Srbiji?
Suština je sledeća:

Sve što ova vlast radi radi zato što smo MI krivi. Našom krivicom su ovi na vlasti izabrani. Krivi smo i jedni i drugi, i oni koji su ih izabrali i oni koji nisu. A znamo ko je izašao na izbore i ko je glasao. Većina ljudi je apstiniralo, nisu izašli ili ako su i izašli shvatili su izbore kao sprdnju. Mnogi su ostavili prazan listić, mnogi su pocepali ili ižvrljali listić i tako nisu uvaženi.

Najveći procenat mladih ljudi, mladića i devojaka, u punoj snazi, sa najvećim revolucionarnim potencijalom, nije želeo da odlučuje o politici na izborima. Tako su oni prepustili odlučivanje o svojoj sudbini onima koji su izašli. Mali procenat izlaznosti na izbore, od toga mnogo onih koji su bili instriuirani kako da glasaju, a tzv. patriotski blok je bio razjedinjen.

Tako smo dobili ovo što sada imamo. SMEJURIJU od vlasti. Svaki dan gledamo novi skeč i vic, paradu šarlatana i nikogovića. To je već postalo iživljavanje nad narodom. Kao da umesto vlade imamo glumce koji "glume" u nekakvoj turskoj, španskoj ili indijskoj maratonskoj seriji. Ili kao da gledamo nekakav jadan rijaliti. Ili još bolje, kao da gledamo nastupe nekog stend-ap komičara koji se trudi da nas zasmejava. Na žalost, ne shvatamo da smo svi u istoj toj predstavi i da smo svi ucenjeni, u milosti i nemilosti glavnog režisera.

Napravili su od politike sprdnju. Učinili su da nam se politika i političari zgade.

Ali, sačekajte malo: pa TO je UPRAVO ona reakcija koju su "oni" i hteli da dobiju! Da nam se politika zgadi, da odustanemo od politike. Ali, KAKO da odustanemo od politike kad je baš to suština demokratije - demokratija - vladanje naroda. Dakle, demokratija treba da bude upravljanje od strane naroda. Politika treba da bude dužnost građana svake zemlje.
Umesto toga, "oni" ("elita", vladajuća klika, oligarhija...) su postigli svoj cilj: da nas oteraju, odvuku od politike, i tako su dobili čist prostor za svoje manipulacije i obmane. Mi smo se povukli kao najbednije naivčine i kukavice sa fronta, i oni su samo popunili taj prazan prostor. Kao u svakom ratu - poraženi napušta ratište, a pobednik ga osvaja.
Takav je u suštini mehanizam prljave političke igre koju oni vode.

To je POLITIČKI PROBLEM koji stoji sada pred nama svima. To je problem koji treba REŠITI, a ne gurati glavu u pesak. Tako većina naroda razmišlja, ODUSTAJE od politike. Upravo obrnuto: treba da se AKTIVIRAMO! Ako stojimo po strani, otići ćemo svi zajedno u propast, propašćemo u Bezdan i - kraj.

Ali, da ublažimo onu gore pomenutu primedbu o našoj krivici. Možda sam ipak bio prestrog. Veliki deo ljudi ne poznaje mehanizam prljave političke igre koju igraju Oni. Obični ljudi ne razumeju politiku. Politika je suviše zapetljana za običnog čoveka u Srbiji, koji je pognut pod svojim vlastitim problemima, izgladneo, očajan, deprimiran. Na njihovoj strani su vlast, mediji, policija, vojska...A na našoj strani: MASOVNOST. Njima odgovara naša nesvesnost, naša uspavanost, naše neznanje, naša inertnost.
Ipak, prolazi vreme i voda postaje sve bistrija. Sve je više ljudi koji razumeju šta nam se desilo i zašto. Na sreću, mehanizam kojim se Oni služe u osnovi je uvek isti: obmanuti narod i držati ga podalje od politike, kako bi oni mogli nesmetano da brljaju.

Mi nismo svesni da ONI ZAVISE OD NAS, a ne obrnuto! ONI zavise od naših poreza i doprinosa, od našeg rada, od naših ruku! Ali mi toga NISMO SVESNI! ONI se zapravo BOJE NAS, boje se naše snage KADA SMO ZAJEDNO, KADA SMO UDRUŽENI, KADA SMO SLOŽNI!
Postavite sebi pitanje: Da li pristajete na tu igru? Da li pristajete na obmanu? Ako ne, onda znate šta nam je činiti.

Vrli novi svet!

Viktor Radun Teon: Vrli novi svet!

Nestaje čitav jedan svet, čitav jedan sistem, na kojem smo odrastali, kojem su nas vaspitavali naši roditelji, čitav jedan sklop vrednosti i vrlina prenošen tradicijom od davnina, i proveravan i isprobavan vekovima. Umesto toga, nameće nam se silom i neuhvatljivom brzinom jedan uvrnuti, otkačeni, opasni, pervezni, iščašeni svet u kojem se ništa jasno ne zna, ništa ne razaznaje, koji preti da nas ošamuti i samelje u jednu bezobličnu i besmislenu kašu, s kojom je lako upravljati i kontrolisati.
Nacije se pretapaju, religije se izopačavaju i negiraju, DNK nam se nasilno modifikuje raznim hemijskim i genetičkim instrumentarijumom, truju nas fluorom, vakcinišu nam decu bez prava na izbor. Porodica je rasturena. Brakovi se raspadaju. Zajedništvo sve više iščezava, muškarci strepe od oholih žena koje ne znaju šta hoće. Sve je manje rođenih, a abortusi i sterilitet cvetaju. Narkomanija, kocka, promiskuitet i prostitucija postali su normalna svakodnevica. Mediji nam besomučno serviraju skandale, pornografiju, LGBT vrednosti, narkomaniju u vidu raznih lekova farmaceutske mafije, fašizam prava i "sloboda". Internet i društvene mreže pretvaraju alhemijski tačno naš realni svet u virtuelni i stvaraju od nas kukavičke zavisnike od FB-a, Twittera, Instagrama i raznih video igrica. Moda pretvara muškarce u feminizirane slabiće koji depiliraju noge, šminkaju se i nose suknje i maskulinizovane, nabildane žene, besne na ceo svet. Zakoni štite manjinske vidove ponašanja i izopačenu praksu nauštrb većine. Na delu je nasilna feminizacija i gejizacija kulture, umetnosti i sporta. Slobode se izvrgavaju u nasilje i standard prema kojem nas modeluju.
Sve to pod kapom EU i zapadnog modela vrednosti.
Još nam preostaje da nam se fašistička NATO vojska nesmetano vrzma i da nam se njihovi vojnici bahate i otimaju naše žene (ili muškarce!), pijući piće u kafićima na račun države.
ŽIVEO VRLI NOVI SVET!

Tranzicija iz virtuelnog u realan bunt

Viktor Radun Teon: Tranzicija iz virtuelnog u realan bunt

Zašto se ljudi ne bune? Zašto ne izlaze na ulice?
Gde je problem?
Mnogo ljudi je nezaposleno. Veliki broj ljudi radi ali "na crno." Ljudi su prinuđeni da dirinče i snalaze se na različite načine, radeći često po dva ili više slabo plaćenih poslova. Od onih ljudi koji rade, veliki deo je zaposlen po partiskoj liniji ili preko veze. Plate su male i kasne. Penzije su male i kasne. Preduzetništvo je u opadanju. Preduzetnici su u dugovima. Ogroman broj ljudi je prezadužen.
Policija je narasla do enormnih, zabrinjavajućih razmera. Osim policajaca, mnogo je i policije u civilu, koji se šetkaju ulicama, neprimećeni. Narasla je i komunalna policija, kojoj su data velika ovlašćenja. Da ne govorim o DB-ovcima koji vršljaju na svakom koraku. Tu su i SNS botovi. Postoji i inspekcija, revizori, uterivanje dugova je postao unosan posao, brojne su agencije i ovlašćeni "uterivači" dugova koji pritiskaju narod da plaćaju, osim duga, i enormne kamate.
Ogroman je pritisak, stega, kontrola na narod. Sva ta silna policija, inspekcija, nadzornici, kontrolori, svi oni su plaćeni od države. Oni ne rade za narod već za državu.
Stranke su se takođe namnožile. Sve one mašu parolama, obećavaju bolje sutra...
Mediji emituju filtriran, ispran materijal. Umesto vesti koje su od vitalnog značaja za zemlju, prenose se dogodovštine i skandali sa estrade, vulgarnosti, perverzije su udarna tema. Tabloidi vladaju. Televizije su kao jaje jajetu. Vesti su cenzurisane. Svuda iskače Vučić i njegova svita.
Jedino se još na FB-u i sličnim društvenim mrežama može videti nešto novo. Ali i društvene mreže su kontrolisane i cenzurisane.
Narod je pognut, na kolenima, u blatu. Narod ne vidi ništa novo na vidiku.
Nema jasne perspektive. Nema kritike. Nema slobode izražavanja.
Ono malo slobodnog vremena običan svet koristi da provede sa svojom porodicom ili uz razne rijalitije koji sevaju sa malih ekrana. Tu i tamo, upale se FB profili. I ljudi iskaljuju svoj bes i nezadovoljstvo, pljuju i kritikuju ovde, preko FB mreže. VIRTUELNO. Iako je Vučić i javno priznao da prati sve ove FB objave. Botovi ne miruju, uvek su budni. Ali, vlast zna da je sve ovo bezazleno. To što mi pljujemo, psujemo i kritikujemo vlast preko društvenih mreža samo je virtuelna pretnja. To je virtuelni bunt.
Samo REALNA pretnja je prava pretnja. Samo je REALAN BUNT bunt i samo takav može dovesti do rezultata. Samo jedan je izlaz iz ove situacije: IZAĆI na ulice. I to izaći masovnom u velikom broju, spontano. Mladi treba da predvode taj izlazak. Mladi su revoluciopnarna snaga. Stari mogu izaći ali slaba je vajda od starih ljudi. Njihovo vreme je prošlo. Na mladima svet ostaje. Ako uopššte išta i ostane. Ako nas ne satru skroz, da od Srbije i ovogh našeg naroda ne ostane više ništa.
Stoga je osnovni problem koji se postavlja: KAKO iz faze VIRTUELNOG BUNTA preći u REALAN BUNT?
KAKO?
Postavimo svi ovo pitanje, razmišljajmo o tome intenzivno, i doći ćemo do rešenja.
!!!