Viktor Radun Teon: Tranzicija iz virtuelnog u realan bunt
Zašto se ljudi ne bune? Zašto ne izlaze na ulice?
Gde je problem?
Mnogo ljudi je nezaposleno. Veliki broj ljudi radi ali "na crno." Ljudi su prinuđeni da dirinče i snalaze se na različite načine, radeći često po dva ili više slabo plaćenih poslova. Od onih ljudi koji rade, veliki deo je zaposlen po partiskoj liniji ili preko veze. Plate su male i kasne. Penzije su male i kasne. Preduzetništvo je u opadanju. Preduzetnici su u dugovima. Ogroman broj ljudi je prezadužen.
Policija je narasla do enormnih, zabrinjavajućih razmera. Osim policajaca, mnogo je i policije u civilu, koji se šetkaju ulicama, neprimećeni. Narasla je i komunalna policija, kojoj su data velika ovlašćenja. Da ne govorim o DB-ovcima koji vršljaju na svakom koraku. Tu su i SNS botovi. Postoji i inspekcija, revizori, uterivanje dugova je postao unosan posao, brojne su agencije i ovlašćeni "uterivači" dugova koji pritiskaju narod da plaćaju, osim duga, i enormne kamate.
Ogroman je pritisak, stega, kontrola na narod. Sva ta silna policija, inspekcija, nadzornici, kontrolori, svi oni su plaćeni od države. Oni ne rade za narod već za državu.
Stranke su se takođe namnožile. Sve one mašu parolama, obećavaju bolje sutra...
Mediji emituju filtriran, ispran materijal. Umesto vesti koje su od vitalnog značaja za zemlju, prenose se dogodovštine i skandali sa estrade, vulgarnosti, perverzije su udarna tema. Tabloidi vladaju. Televizije su kao jaje jajetu. Vesti su cenzurisane. Svuda iskače Vučić i njegova svita.
Jedino se još na FB-u i sličnim društvenim mrežama može videti nešto novo. Ali i društvene mreže su kontrolisane i cenzurisane.
Narod je pognut, na kolenima, u blatu. Narod ne vidi ništa novo na vidiku.
Nema jasne perspektive. Nema kritike. Nema slobode izražavanja.
Ono malo slobodnog vremena običan svet koristi da provede sa svojom porodicom ili uz razne rijalitije koji sevaju sa malih ekrana. Tu i tamo, upale se FB profili. I ljudi iskaljuju svoj bes i nezadovoljstvo, pljuju i kritikuju ovde, preko FB mreže. VIRTUELNO. Iako je Vučić i javno priznao da prati sve ove FB objave. Botovi ne miruju, uvek su budni. Ali, vlast zna da je sve ovo bezazleno. To što mi pljujemo, psujemo i kritikujemo vlast preko društvenih mreža samo je virtuelna pretnja. To je virtuelni bunt.
Samo REALNA pretnja je prava pretnja. Samo je REALAN BUNT bunt i samo takav može dovesti do rezultata. Samo jedan je izlaz iz ove situacije: IZAĆI na ulice. I to izaći masovnom u velikom broju, spontano. Mladi treba da predvode taj izlazak. Mladi su revoluciopnarna snaga. Stari mogu izaći ali slaba je vajda od starih ljudi. Njihovo vreme je prošlo. Na mladima svet ostaje. Ako uopššte išta i ostane. Ako nas ne satru skroz, da od Srbije i ovogh našeg naroda ne ostane više ništa.
Stoga je osnovni problem koji se postavlja: KAKO iz faze VIRTUELNOG BUNTA preći u REALAN BUNT?
KAKO?
Postavimo svi ovo pitanje, razmišljajmo o tome intenzivno, i doći ćemo do rešenja.
!!!
Gde je problem?
Mnogo ljudi je nezaposleno. Veliki broj ljudi radi ali "na crno." Ljudi su prinuđeni da dirinče i snalaze se na različite načine, radeći često po dva ili više slabo plaćenih poslova. Od onih ljudi koji rade, veliki deo je zaposlen po partiskoj liniji ili preko veze. Plate su male i kasne. Penzije su male i kasne. Preduzetništvo je u opadanju. Preduzetnici su u dugovima. Ogroman broj ljudi je prezadužen.
Policija je narasla do enormnih, zabrinjavajućih razmera. Osim policajaca, mnogo je i policije u civilu, koji se šetkaju ulicama, neprimećeni. Narasla je i komunalna policija, kojoj su data velika ovlašćenja. Da ne govorim o DB-ovcima koji vršljaju na svakom koraku. Tu su i SNS botovi. Postoji i inspekcija, revizori, uterivanje dugova je postao unosan posao, brojne su agencije i ovlašćeni "uterivači" dugova koji pritiskaju narod da plaćaju, osim duga, i enormne kamate.
Ogroman je pritisak, stega, kontrola na narod. Sva ta silna policija, inspekcija, nadzornici, kontrolori, svi oni su plaćeni od države. Oni ne rade za narod već za državu.
Stranke su se takođe namnožile. Sve one mašu parolama, obećavaju bolje sutra...
Mediji emituju filtriran, ispran materijal. Umesto vesti koje su od vitalnog značaja za zemlju, prenose se dogodovštine i skandali sa estrade, vulgarnosti, perverzije su udarna tema. Tabloidi vladaju. Televizije su kao jaje jajetu. Vesti su cenzurisane. Svuda iskače Vučić i njegova svita.
Jedino se još na FB-u i sličnim društvenim mrežama može videti nešto novo. Ali i društvene mreže su kontrolisane i cenzurisane.
Narod je pognut, na kolenima, u blatu. Narod ne vidi ništa novo na vidiku.
Nema jasne perspektive. Nema kritike. Nema slobode izražavanja.
Ono malo slobodnog vremena običan svet koristi da provede sa svojom porodicom ili uz razne rijalitije koji sevaju sa malih ekrana. Tu i tamo, upale se FB profili. I ljudi iskaljuju svoj bes i nezadovoljstvo, pljuju i kritikuju ovde, preko FB mreže. VIRTUELNO. Iako je Vučić i javno priznao da prati sve ove FB objave. Botovi ne miruju, uvek su budni. Ali, vlast zna da je sve ovo bezazleno. To što mi pljujemo, psujemo i kritikujemo vlast preko društvenih mreža samo je virtuelna pretnja. To je virtuelni bunt.
Samo REALNA pretnja je prava pretnja. Samo je REALAN BUNT bunt i samo takav može dovesti do rezultata. Samo jedan je izlaz iz ove situacije: IZAĆI na ulice. I to izaći masovnom u velikom broju, spontano. Mladi treba da predvode taj izlazak. Mladi su revoluciopnarna snaga. Stari mogu izaći ali slaba je vajda od starih ljudi. Njihovo vreme je prošlo. Na mladima svet ostaje. Ako uopššte išta i ostane. Ako nas ne satru skroz, da od Srbije i ovogh našeg naroda ne ostane više ništa.
Stoga je osnovni problem koji se postavlja: KAKO iz faze VIRTUELNOG BUNTA preći u REALAN BUNT?
KAKO?
Postavimo svi ovo pitanje, razmišljajmo o tome intenzivno, i doći ćemo do rešenja.
!!!
Нема коментара:
Постави коментар