Branko MIljković je za mene uvek bio pesnik za pesnike.
Filosofski pesnik. Ili kako to lepo kaže Saša Radojčić, filosofičan pesnik.
On je živeo poeziju i opevao život.
Branko u svojoj poeziji promišlja o mnogim istinski bitnim pitanjima sveta i čoveka. Njegova poezija je istinski humanistička.
Poezija i filosofija se dodiruju, prepliću. Poeta, kao i filosof, ne mire se sa svetom kako izgleda, pokušavajući da dokuče svet kakav jeste.
Od težnje se ne može pobeći.
U Brankovu čast, preneću ovde njegovu pesmu Osećanje sveta.
Нема коментара:
Постави коментар