Viktor Radun Teon

Noć je duga

 

 

Samo napred

pocepaj moju pesmu

rasturi je

razbij je dinamitom

izgazi ostatke

zapali

sačekaj da se ugasi vatra

a onda pokupi sav pepeo

neka ostane ni traga

I?

Šta ćeš onda

na čemu ćeš grejati

svoju smrznutu dušu

u koje ćeš se ponore bacati

kojim ćeš morem plivati

šta će ti biti iskušenje

i uteha

ali znam

tebe nije porodio smisao

ideal je za tebe stranac

budućnost nikada nije

zavirila u tvoje odaje

ti živiš u škrinji

koju ti je neko poklonio

a zaboravila si kad

ne smaraš se sećanjem

tebi je ionako isto

jer si tamo negde

ušuškana

balsamovana

ja ću i dalje

da ispijam

gusto vino poezije

noć je duga

a sveća je tek upaljena