Od sredine XX veka istorija razvoja ljudskog društva dobija nove konture, tok i dinamiku, postižući svoj puni zamah naročito u periodu od poslednjih decenija XX veka do danas.
Tačka prekretnica po mnogima je početak 90-tih godina minulog veka, tačnije 1991. godina, koju je obeležio pad Berlinskog zida, što je simbolički označilo kraj hladnog rata i početak nove ere u međunarodnim političkim, ekonomskim i uopšte društvenim odnosima.
Promene koje se danas dešavaju u okruženju objašnjavaju se procesom globalizacije. Globalizacija se može posmatrati kao tendencija ka stvaranju novog, globalnog ekonomskog i opštedruštvenog sistema, koji karakteriše, s jedne strane, integracija, interaktivnost, kompleksnost, konkurentnost, a s druge strane, smanjenje suvereniteta nacionalnih ekonomija nauštrb nadležnosti moćnih privrednih subjekata (pretežno transnacionalnih kompanija) i nezavisnih nedržavnih institucija, neformalnih i formalnih tela, asocijacija, fondova i organizacija, regionalnog ili globalnog karaktera.
Ključna reč koja karakteriše globalizaciju je transformacija. Globalizacija je univerzalni i sekularni proces koji prožima sve aspekte društva. Ona ruši granice i uspostavlja nove veze i odnose, stvarajući uslove za bržu i efikasniju razmenu ljudi, kapitala, roba, usluga, novca, informacija i znanja na globalnom nivou.
Globalizacija je dinamički proces. On nije jednostran i jednosmeran, već i sam stvara nove protivrečnosti i kontradikcije, koje menjaju i sam proces, ne samo formalno već i suštinski. Ravnoteža vladajućih sila na globalnoj ekonomskoj i političkoj sceni neprestano se menja. Međa milenijuma svedoči rađanju novih velikih sila, u prvom redu Kine, Indije i Rusije, koje svojom ekonomskom snagom mogu da pariraju već ustaljenim divovima na zalasku – SAD, Japanu i EU.
Globalizacija je proizašla iz naučne i tehnološke revolucije polovinom XX veka. Sveopšta ekspanzija znanja, bujanje inovacija, razvoj informacionih, telekomunikacionih i tzv. „čistih“ tehnologija, uticaj marketinga, naglašavanje kvaliteta, dominacija dizajna, intenziviraju društvene odnose i dramatično menjaju kulturu, motive, navike, stilove i pogled na svet ljudi. Moderno društvo postaje umreženo društvo. Sve je u stalnoj interakciji, međusobno uslovljeno, prožimajuće. Moderno društvo postaje dinamično do granice haotičnog. Moderna nauka se služi takvim kategorijama kao što su: relativnost, neopredeljenost, crna kutija, sistemi, sinergija, haos, turbulencija, stohastičnost, elastičnost, indeterminizam, nesvesno.
U takvim uslovima, kada rast sveukupnog znanja ali i mnoštva drugih pojava i procesa može da se izrazi eksponencijalnom krivom, čovečanstvo se suočava sa novim, dotad potpuno nepoznatim izazovima, koji otvaraju brojna pitanja. Po prvi put u svojoj istoriji, ljudska vrsta se nalazi pred izazovom preispitivanja i revidiranja vlastitog razvojnog puta. Najjednostavnija činjenica stanja današnjeg društva, današnjih svetskih društvenih odnosa, može se sažeti u jednu reč: brzina. Brzina postaje konstanta i merilo svih stvari. Globalna ekonomija postaje ekonomija brzine. Poslovi, institucije, tehnika, sredstva, način života, navike, shvatanja, sve se menja, zahuktava i ubrzava do besmisla. Dosadašnji model rasta i „razvoja“, zasnovan na tehnološkom i ekonomskom determinizmu i preduzetničkoj inicijativi doveo nas je u ćorsokak. Brzina promena i naučno-tehnološki progres doveli su svetsko društvo u krizu. To je globalna kriza, ekonomska, politička, opšte društvena, koja zahvata ogroman deo svetskog stanovništva, sve segmente i aspekte društvenih odnosa i aktivnosti.
Globalna kriza ukazuje na spremnost za promene. To su promene koje čovečanstvo mora preduzeti na sebi, sâmo inicirati, osmisliti i realizovati. To su radikalne promene, koje se tiču napuštanja zastarelih modela, raskida sa prošlošću, i uspostavljanja totalno novih odnosa – promene vladajuće paradigme.
Paradigma sadašnje faze razvoja čovečanstva je paradigma znanja. Samo znanje nije dovoljno. Znanje ne sme da bude cilj po sebi, u smislu tendencije sticanja znanja o znanju. Neprestano i sve brže nagomilavanje znanja obesmišljava svrhu sticanja znanja. Znanje ne sme da raste brže od razumevanja njega samog, jer postaje nekontrolisano, pa samim tim i potencijalno opasno.
Na kojoj paradigmi, na kojim vrednostima treba da se zasniva globalni društveni sistem ako hoćemo da ga učinimo uspešnijim, humanijim i boljim za sve? Ako pođemo od toga da je ono što sledi iza koncepta znanja mudrost, ili duhovno znanje, onda bismo mogli da iznesemo tezu da će centralna paradigma u duhovnoj ekonomiji biti paradigma mudrosti, odnosno duhovnog znanja. Mudrost stoji kao neprikosnoveni ljudski atribut. Ono što je zaista važno jeste sticanje mudrosti, a ona u sebi objedinjuje vrednosti, moral i lična iskustva i rezultat je dugog ličnog učenja.
Koje su to ključne tendencije i procesi u kretanju društva koji ukazuju na promenu vladajuće paradigme?
Pomenimo samo neke procese koji, po našem mišljenju, stvaraju uslove za promenu vladajuće paradigme, od paradigme znanja ka paradigmi mudrosti:
- Promene u obrazovanju (demokratizacija obrazovanja, kontinuirano i sveobuhvatno obrazovanje);
- Svesnost okruženja i stvaranje tzv. ekonomije okruženja (environmental economy);
- Bujanje duhovnih pokreta (tzv. New Age pokreti, ponovno otkrivanje vrednosti drevnih duhovnih tradicija: Zen, Joga, Tai Či Čuan, TM, Taoizam, Reiki i dr.);
- Masovni društveni pokreti i demonstracije;
- Promene u organizaciji posla (od rigidne, hijerarhijske organizacije ka elastičnoj, otvorenoj organizaciji);
- Prenos upravljanja sa viših na niže nivoe (ovlašćivanje, samoupravljanje);
- Stvaranje nadnacionalnih, međuregionalnih i globalnih organizacija (UN, NATO, EU, NAFTA, OEBS, OECD itd.);
- Razvoj medicine i nauka o istraživanju svesti i uma (neurologije, psihologije, psihijatrije, biohemije, genetike i dr.);
- Demografski bum (početkom XXI veka ukupan broj stanovnika na našoj planeti premašio je 6 milijardi)
- Svesnost poštovanja ljudskih i manjinskih prava
- Globalno uređivanje kriza, konflikata, ratova, prirodnih katastrofa i terorizma
- Svesnost poštovanja ljudskih prava, i dr.
Ovi procesi nam govore o tome da ljudsko društvo ubrzano sazreva, krećući se u pravcu preispitivanja sopstvenog funkcionisanja i sopstvene svrhe.
