Od sredine XX veka istorija razvoja ljudskog društva dobija nove konture, tok i dinamiku, postižući svoj puni zamah naročito u periodu od poslednjih decenija XX veka do danas.
Tačka prekretnica po mnogima je početak 90-tih godina minulog veka, tačnije 1991. godina, koju je obeležio pad Berlinskog zida, što je simbolički označilo kraj hladnog rata i početak nove ere u međunarodnim političkim, ekonomskim i uopšte društvenim odnosima.
Ključna reč koja karakteriše globalizaciju je transformacija. Globalizacija je univerzalni i sekularni proces koji prožima sve aspekte društva. Ona ruši granice i uspostavlja nove veze i odnose, stvarajući uslove za bržu i efikasniju razmenu ljudi, kapitala, roba, usluga, novca, informacija i znanja na globalnom nivou.
Globalizacija je dinamički proces. On nije jednostran i jednosmeran, već i sam stvara nove protivrečnosti i kontradikcije, koje menjaju i sam proces, ne samo formalno već i suštinski. Ravnoteža vladajućih sila na globalnoj ekonomskoj i političkoj sceni neprestano se menja. Međa milenijuma svedoči rađanju novih velikih sila, u prvom redu Kine, Indije i Rusije, koje svojom ekonomskom snagom mogu da pariraju već ustaljenim divovima na zalasku – SAD, Japanu i EU.
Globalizacija je proizašla iz naučne i tehnološke revolucije polovinom XX veka. Sveopšta ekspanzija znanja, bujanje inovacija, razvoj informacionih, telekomunikacionih i tzv. „čistih“ tehnologija, uticaj marketinga, naglašavanje kvaliteta, dominacija dizajna, intenziviraju društvene odnose i dramatično menjaju kulturu, motive, navike, stilove i pogled na svet ljudi. Moderno društvo postaje umreženo društvo. Sve je u stalnoj interakciji, međusobno uslovljeno, prožimajuće. Moderno društvo postaje dinamično do granice haotičnog. Moderna nauka se služi takvim kategorijama kao što su: relativnost, neopredeljenost, crna kutija, sistemi, sinergija, haos, turbulencija, stohastičnost, elastičnost, indeterminizam, nesvesno.
U takvim uslovima, kada rast sveukupnog znanja ali i mnoštva drugih pojava i procesa može da se izrazi eksponencijalnom krivom, čovečanstvo se suočava sa novim, dotad potpuno nepoznatim izazovima, koji otvaraju brojna pitanja. Po prvi put u svojoj istoriji, ljudska vrsta se nalazi pred izazovom preispitivanja i revidiranja vlastitog razvojnog puta. Najjednostavnija činjenica stanja današnjeg društva, današnjih svetskih društvenih odnosa, može se sažeti u jednu reč: brzina. Brzina postaje konstanta i merilo svih stvari. Globalna ekonomija postaje ekonomija brzine. Poslovi, institucije, tehnika, sredstva, način života, navike, shvatanja, sve se menja, zahuktava i ubrzava do besmisla. Dosadašnji model rasta i „razvoja“, zasnovan na tehnološkom i ekonomskom determinizmu i preduzetničkoj inicijativi doveo nas je u ćorsokak. Brzina promena i naučno-tehnološki progres doveli su svetsko društvo u krizu. To je globalna kriza, ekonomska, politička, opšte društvena, koja zahvata ogroman deo svetskog stanovništva, sve segmente i aspekte društvenih odnosa i aktivnosti.
Globalna kriza ukazuje na spremnost za promene. To su promene koje čovečanstvo mora preduzeti na sebi, sâmo inicirati, osmisliti i realizovati. To su radikalne promene, koje se tiču napuštanja zastarelih modela, raskida sa prošlošću, i uspostavljanja totalno novih odnosa – promene vladajuće paradigme.
Paradigma sadašnje faze razvoja čovečanstva je paradigma znanja. Samo znanje nije dovoljno. Znanje ne sme da bude cilj po sebi, u smislu tendencije sticanja znanja o znanju. Neprestano i sve brže nagomilavanje znanja obesmišljava svrhu sticanja znanja. Znanje ne sme da raste brže od razumevanja njega samog, jer postaje nekontrolisano, pa samim tim i potencijalno opasno.
Koje su to ključne tendencije i procesi u kretanju društva koji ukazuju na promenu vladajuće paradigme?
Pomenimo samo neke procese koji, po našem mišljenju, stvaraju uslove za promenu vladajuće paradigme, od paradigme znanja ka paradigmi mudrosti:
- Promene u obrazovanju (demokratizacija obrazovanja, kontinuirano i sveobuhvatno obrazovanje);
- Svesnost okruženja i stvaranje tzv. ekonomije okruženja (environmental economy);
- Bujanje duhovnih pokreta (tzv. New Age pokreti, ponovno otkrivanje vrednosti drevnih duhovnih tradicija: Zen, Joga, Tai Či Čuan, TM, Taoizam, Reiki i dr.);
- Masovni društveni pokreti i demonstracije;
- Promene u organizaciji posla (od rigidne, hijerarhijske organizacije ka elastičnoj, otvorenoj organizaciji);
- Prenos upravljanja sa viših na niže nivoe (ovlašćivanje, samoupravljanje);
- Stvaranje nadnacionalnih, međuregionalnih i globalnih organizacija (UN, NATO, EU, NAFTA, OEBS, OECD itd.);
- Razvoj medicine i nauka o istraživanju svesti i uma (neurologije, psihologije, psihijatrije, biohemije, genetike i dr.);
- Demografski bum (početkom XXI veka ukupan broj stanovnika na našoj planeti premašio je 6 milijardi)
- Svesnost poštovanja ljudskih i manjinskih prava
- Globalno uređivanje kriza, konflikata, ratova, prirodnih katastrofa i terorizma
- Svesnost poštovanja ljudskih prava, i dr.
Ovi procesi nam govore o tome da ljudsko društvo ubrzano sazreva, krećući se u pravcu preispitivanja sopstvenog funkcionisanja i sopstvene svrhe.
2 коментара:
Apsolutno se slažem sa dijagnozom i mislim da je veoma koncizno iznesena, do dela za koji mislim da možda "ne stoji"..."Paradigma sadašnje faze razvoja čovečanstva je paradigma znanja. Samo znanje nije dovoljno. Znanje ne sme da bude cilj po sebi, u smislu tendencije sticanja znanja o znanju. Neprestano i sve brže nagomilavanje znanja obesmišljava svrhu sticanja znanja. Znanje ne sme da raste brže od razumevanja njega samog, jer postaje nekontrolisano, pa samim tim i potencijalno opasno"(citat autora V.R.). Znanje u smislu čovekovog "tehnološkog uma" nikada i ničim nije bilo moguće ograničitu, i mislim da ni u budućnosti neće. Znanje je "volja za moć", ono je život za čoveka. Znanje je paradigma koja je od uvek postojala, od točka i poluge do računara, nanotehnologije...
Kao i svaka dijagnoza, i ova traži svoje uzroke. Koji su uzroci ovoga pravca kojim se kreće ljudska vrsta? Voleo bih još malo informacija na osnovu kojih se zaključuje da će nova paradigma, "mudrost", zameniti stare paradigme, kao što su "znanje" i "moć".
Bajac Momčilo
Hvala na pitanju, podstaklo me je na neka razmišljanja...
To što sam napisao o "neprestanom i sve bržem nagomilavanju znanja" apsolutno stoji i to je merljiva činjenica. Rast znanja postaje toliki da predstavlja potencijalnu opasnost, jer da li mi možemo da kontrolišemo to znanje? Da li dovoljno razumemo znanje koje imamo, koje smo osvojili? Mislim da ne. Ista stvar kao sa atomskom bombom... Ili sada, genetički inženjering. Slažem se da se rast znanja ne može zaustaviti, ali ono što možemo to je pitanje odgovornosti za to znanje. Odnosno, odgovorno raspolaganje tim znanjem. Preispitivanje smislenosti, smislene upotrebe tog i takvog znanja. A to se na kraju svodi na mudrost. Mislim da se mudrost najbolje definiše kao promišljeno upravljanje znanjem.
U razmatranju budućnosti ekonomije, ima dosta autora koji ističu da ekonomija evoluira u pozitivnom smeru, “prema napred”, prema stanju koje karakteriše mudrost, više vrednosti, itd. To je jedna naučna pretpostavka, na kojoj počiva većina mišljenja o budućnosti ekonomije.
Međutim, da li istorija ljudskog društva daje za pravo da govorimo o pozitivnoj evoluciji? Da li je društvo danas bolje ili lošije nego ranije? Da li civilizacija pokazuje napredak?
Mislim da je suviše pojednostavljeno pretpostavljati da će se svetska ekonomija kretati u pravcu ekonomije mudrosti odnosno duhovne ekonomije.
Ekonomija kao takva uvek funkcioniše na osnovu prinude. Potrošači se stalno iznova kljukaju i bombarduju različitim informacijama koje služe ciljevima preduzeća. Marketing je osnovni mehanizam poslovanja preduzeća u XX veku, i on se nastavlja i u XXI veku. Marketing upravo ima za cilj da potrošače animira i probudi, ali samo u jednom smeru, onom koji je pogodan za preduzeća, koji ih privlači preduzećima, sa krajnjim ciljem da ih veže za proizvode ili usluge tog preduzeća.
Prema tome, budućnost ekonomije će biti povezana sa motivima i interesima ponuđača i potrošača. Onda kada preduzećima bude u interesu da potrošači budu mudri, onda će se ekonomija razvijati u tom pravcu. A sve dok to ne budu morala, preduzeća neće ulagati u razvoj potrošača.
Vrlo je verovatan scenario prema kojem će se ekonomija razvijati u pravcu prilagođavanja svakom pojedincu. To je ekonomija koja će biti prilagođena potrebama, željama i zahtevima svakog pojedinačnog čoveka. Dakle, preduzeća će biti usmerena na otkrivanje individualnih potreba, potencijala, zahteva i poslovanje će imati za cilj da zadovolji pojedinca. To neće biti masovna već atomistička ekonomija. Takođe, potrošači će sve više biti uključeni u proces proizvodnje individualno skrojenih proizvoda ili usluga, po meri pojedinca. Briše se razlika između potrošača i proizvođača. Pojedinac postaje protrošač (Toflerov izraz).
Sa aspekta odnosa prema znanju, ljudi će se deliti na one koji uglavnom koriste, tj. troše znanje, i na one koji aktivno učestvuju u stvaranju znanja. Prvi će biti pasivni potrošači znanja, a drugi – aktivni kreatori znanja.
To je što se tiče samih preduzeća. No, uloga celokupne društvene zajednice, globalno posmatrano, mora da odigra ulogu osvešćivanja čovečanstva da je neophodno kretanje ekonomije (i uopšte, društva) u pravcu mudrosti. Dakle, društvena zajednica mora da preuzme odgovornost usmeravanja ekonomskih aktivnosti u pravcu odgovornog raspolaganja i kontrole znanja.
O mudrosti i budućem razvoju ekonomije, vidite interesantan članak Džordža Pora na sajtu: sajt: http://www.co-i-l.com/coil/knowledge-garden/kd/kiwkeynotes.shtml
(George Pór: Knowledge -> Intelligence -> Wisdom:
Essential Value Chain
of the New Economy).
Džordž Por piše o suštinskom lancu vrednosti: znanje-inteligencija-mudrost.
Govori se o mudrosti kao krajnjoj karici lanca vrednosti u novoj ekonomiji. Mudrost je ovde shvaćena u evolucionom smislu, dakle kao produkt evolucije znanja.
Постави коментар