Smisao frke i pažnja kao resurs XXI veka?!

U čemu je smisao frke? Zašto svi negde žure, jure, grizu, grebu, "frkišu"?
Gde je tu "ja"? Ljudi gube sebe u potrazi za vremenom, za koje takođe misle da gube...
Uveče gledaju glupe "sapunske opere" i različite vrste emisija tipa "reality show", veruju u podmetnute ideale ili čitaju najnovije tračeve o "poznatim" "folkerkama" i ostalim kvazi V.I.P. likovima ili se užasavaju nad sve morbidnijim ubistvima itd. itd.

Život većine ljudi se, na žalost, pretvara u trku za minutima i sekundama... Smisao života nalaze u ispunjavanju svakog sekunda, da bi onda kasnije shvatili (a možda i nikad), da im je život u stvari proćerdan na neke tričarije i površnosti...

Tako ljudi postaju robovi forme, navike, inercije, sve nezadovoljniji i umorniji. Zašto? Zato što forma, površina, navika, inercija, ne mogu da zadovolje ono što je istinsko, što je suštinski naše biće. Samo duboke, suštinske stvari mogu da zadovolje našu suštinu.

Nedostaje nam pažnja. Naše postmoderno društvo postaje gladno pažnje, suštine i smisla. To su resursi koji nam sve više nedostaju. To su resursi koji postaju sve ređi, a po osnovnom ekonomskom zakonu retki proizvodi postaju sve cenjeniji.

Ekonomija XXI veka je ekonomija pažnje i smisla. To znači da će nove oblasti interesantne za ulaganje biti oblasti proizvodnje pažnje, smislenosti i ljubavi.

Dakle, malo više pažnje, molim vas, jer tu leži budućnost!

Radovi iz oblasti Studija Budućnosti

1. Iza ekonomije znanja - tendencije i implikacije nove globalne paradigme. III savetovanje Na putu ka dobu znanja, 15-18-09.2005., Novi Sad, Fakultet za menadžment, Novi Sad.
Sajt: http://docs.google.com/Doc?id=dc5qxkst_0dzg55tdn
2. Strategijski značaj Studija budućnosti u globalnom poslovanju. V savetovanje Na putu ka dobu znanja, 2007., Sr. Karlovci, Fakultet za menadžment, Novi Sad.
Sajt: http://docs.google.com/Doc?id=dc5qxkst_7v986d4ct

Nano roboti - nove mogućnosti lečenja?

Jedan od napisa o mogućnostima korišćenja nano robota u medicini. Nano roboti su roboti na molekularnom nivou. Kao takvi, oni lako mogu prodreti u ljudski organizam. Zamislite budućnost gde ćemo se moći lečiti pomoću nano-robota, tehnikom intravenskog ubrizgavanja nano-robota. Takvi minijaturni mehanizmi će moći da budu programirani za borbu protiv različitih štetnih ćelija (na primer, ćelija raka) ili parazita.

Pogledajte sajt: http://radio.weblogs.com/0105910/2004/08/23.html

Trendovi budućnosti

Ovo je jedna od najboljih mapa trendova ikad sastavljenih. Napravljena je originalno, kao mapa grada, sa ulicama i trgovima... Kliknite na sajt: http://www.rossdawsonblog.com/weblog/archives/2008/01/see_our_latest.html

TRANSHUMANIZAM

Transhumanizam je interdisciplinarna oblast izučavanja mogućnosti razvoja čoveka u svim pravcima, mogućnosti stalne transcendencije čoveka. Transhumanizam je filozofija i istraživanje prevazilaženja granica ljudskog i ostvarenja stanja nadčoveka.
Ovo je izuzetno plodna oblast.

Videti o transhumanizmu:
en.wikipedia.org/wiki/Transhumanism
www.transhumanism.org/
www.nickbostrom.com/ethics/values.html
http://www.aleph.se/Trans/Intro/index-2.html

Biocosm: The New Scientific Theory of Evolution: Intelligent Life is the Architect of the Universe

Nova naučna teorija evolucije. Vredi čitanja.
Izvor: http://www.kurzweilai.net/meme/frame.html?main=/articles/art0592.html?

IZAZOVI DANAŠNJICE – ZAŠTO JE VAŽNO IZUČAVANJE BUDUĆNOSTI?

Od sredine XX veka istorija razvoja ljudskog društva dobija nove konture, tok i dinamiku, postižući svoj puni zamah naročito u periodu od poslednjih decenija XX veka do danas.

Tačka prekretnica po mnogima je početak 90-tih godina minulog veka, tačnije 1991. godina, koju je obeležio pad Berlinskog zida, što je simbolički označilo kraj hladnog rata i početak nove ere u međunarodnim političkim, ekonomskim i uopšte društvenim odnosima.

Promene koje se danas dešavaju u okruženju objašnjavaju se procesom globalizacije. Globalizacija se može posmatrati kao tendencija ka stvaranju novog, globalnog ekonomskog i opštedruštvenog sistema, koji karakteriše, s jedne strane, integracija, interaktivnost, kompleksnost, konkurentnost, a s druge strane, smanjenje suvereniteta nacionalnih ekonomija nauštrb nadležnosti moćnih privrednih subjekata (pretežno transnacionalnih kompanija) i nezavisnih nedržavnih institucija, neformalnih i formalnih tela, asocijacija, fondova i organizacija, regionalnog ili globalnog karaktera.

Ključna reč koja karakteriše globalizaciju je transformacija. Globalizacija je univerzalni i sekularni proces koji prožima sve aspekte društva. Ona ruši granice i uspostavlja nove veze i odnose, stvarajući uslove za bržu i efikasniju razmenu ljudi, kapitala, roba, usluga, novca, informacija i znanja na globalnom nivou.

Globalizacija je dinamički proces. On nije jednostran i jednosmeran, već i sam stvara nove protivrečnosti i kontradikcije, koje menjaju i sam proces, ne samo formalno već i suštinski. Ravnoteža vladajućih sila na globalnoj ekonomskoj i političkoj sceni neprestano se menja. Međa milenijuma svedoči rađanju novih velikih sila, u prvom redu Kine, Indije i Rusije, koje svojom ekonomskom snagom mogu da pariraju već ustaljenim divovima na zalasku – SAD, Japanu i EU.

Globalizacija je proizašla iz naučne i tehnološke revolucije polovinom XX veka. Sveopšta ekspanzija znanja, bujanje inovacija, razvoj informacionih, telekomunikacionih i tzv. „čistih“ tehnologija, uticaj marketinga, naglašavanje kvaliteta, dominacija dizajna, intenziviraju društvene odnose i dramatično menjaju kulturu, motive, navike, stilove i pogled na svet ljudi. Moderno društvo postaje umreženo društvo. Sve je u stalnoj interakciji, međusobno uslovljeno, prožimajuće. Moderno društvo postaje dinamično do granice haotičnog. Moderna nauka se služi takvim kategorijama kao što su: relativnost, neopredeljenost, crna kutija, sistemi, sinergija, haos, turbulencija, stohastičnost, elastičnost, indeterminizam, nesvesno.

U takvim uslovima, kada rast sveukupnog znanja ali i mnoštva drugih pojava i procesa može da se izrazi eksponencijalnom krivom, čovečanstvo se suočava sa novim, dotad potpuno nepoznatim izazovima, koji otvaraju brojna pitanja. Po prvi put u svojoj istoriji, ljudska vrsta se nalazi pred izazovom preispitivanja i revidiranja vlastitog razvojnog puta. Najjednostavnija činjenica stanja današnjeg društva, današnjih svetskih društvenih odnosa, može se sažeti u jednu reč: brzina. Brzina postaje konstanta i merilo svih stvari. Globalna ekonomija postaje ekonomija brzine. Poslovi, institucije, tehnika, sredstva, način života, navike, shvatanja, sve se menja, zahuktava i ubrzava do besmisla. Dosadašnji model rasta i „razvoja“, zasnovan na tehnološkom i ekonomskom determinizmu i preduzetničkoj inicijativi doveo nas je u ćorsokak. Brzina promena i naučno-tehnološki progres doveli su svetsko društvo u krizu. To je globalna kriza, ekonomska, politička, opšte društvena, koja zahvata ogroman deo svetskog stanovništva, sve segmente i aspekte društvenih odnosa i aktivnosti.

Globalna kriza ukazuje na spremnost za promene. To su promene koje čovečanstvo mora preduzeti na sebi, sâmo inicirati, osmisliti i realizovati. To su radikalne promene, koje se tiču napuštanja zastarelih modela, raskida sa prošlošću, i uspostavljanja totalno novih odnosa – promene vladajuće paradigme.

Paradigma sadašnje faze razvoja čovečanstva je paradigma znanja. Samo znanje nije dovoljno. Znanje ne sme da bude cilj po sebi, u smislu tendencije sticanja znanja o znanju. Neprestano i sve brže nagomilavanje znanja obesmišljava svrhu sticanja znanja. Znanje ne sme da raste brže od razumevanja njega samog, jer postaje nekontrolisano, pa samim tim i potencijalno opasno.

Na kojoj paradigmi, na kojim vrednostima treba da se zasniva globalni društveni sistem ako hoćemo da ga učinimo uspešnijim, humanijim i boljim za sve? Ako pođemo od toga da je ono što sledi iza koncepta znanja mudrost, ili duhovno znanje, onda bismo mogli da iznesemo tezu da će centralna paradigma u duhovnoj ekonomiji biti paradigma mudrosti, odnosno duhovnog znanja. Mudrost stoji kao neprikosnoveni ljudski atribut. Ono što je zaista važno jeste sticanje mudrosti, a ona u sebi objedinjuje vrednosti, moral i lična iskustva i rezultat je dugog ličnog učenja.

Koje su to ključne tendencije i procesi u kretanju društva koji ukazuju na promenu vladajuće paradigme?

Pomenimo samo neke procese koji, po našem mišljenju, stvaraju uslove za promenu vladajuće paradigme, od paradigme znanja ka paradigmi mudrosti:

• Promene u obrazovanju (demokratizacija obrazovanja, kontinuirano i sveobuhvatno obrazovanje);
• Svesnost okruženja i stvaranje tzv. ekonomije okruženja (environmental economy);
• Bujanje duhovnih pokreta (tzv. New Age pokreti, ponovno otkrivanje vrednosti drevnih duhovnih tradicija: Zen, Joga, Tai Či Čuan, TM, Taoizam, Reiki i dr.);
• Masovni društveni pokreti i demonstracije;
• Promene u organizaciji posla (od rigidne, hijerarhijske organizacije ka elastičnoj, otvorenoj organizaciji);
• Prenos upravljanja sa viših na niže nivoe (ovlašćivanje, samoupravljanje);
• Stvaranje nadnacionalnih, međuregionalnih i globalnih organizacija (UN, NATO, EU, NAFTA, OEBS, OECD itd.);
• Razvoj medicine i nauka o istraživanju svesti i uma (neurologije, psihologije, psihijatrije, biohemije, genetike i dr.);
• Demografski bum (početkom XXI veka ukupan broj stanovnika na našoj planeti premašio je 6 milijardi)
• Svesnost poštovanja ljudskih i manjinskih prava
• Globalno uređivanje kriza, konflikata, ratova, prirodnih katastrofa i terorizma
• Svesnost poštovanja ljudskih prava, i dr.

Ovi procesi nam govore o tome da ljudsko društvo ubrzano sazreva, krećući se u pravcu preispitivanja sopstvenog funkcionisanja i sopstvene svrhe.

Budućnost sada ili uvod u viziju

Šta je budućnost?
Zašto je važno izučavanje budućnosti?
Nije li budućnost već SADA?
Budućnost je neizvesna samo za onoga ko se ne brine za nju, ko se ne bavi njome. Okrenutost budućnosti, sutrašnjici, predstavlja izraz težnje svakog čoveka. Svi smo mi ciljna bića. Svaka naša akcija je usmerena ka nekom cilju. Ili bi, bar, trebala da bude.
Cilj ovog uvodnog napisa jeste da pokrene naučnu, stručnu, umetničku i ostalu kreativnu javnost da se pozabavi budućnošću.
Zašto?
Zato što je budućnost ono što je proizvod naših akcija u sadašnjosti. Zato što onaj ko upravlja budućnošću, upravlja svojim životom. Naša okupiranost prošlošću čini nas slepim za budućnost. Ako nemamo kontakt sa budućnošću, nećemo imati kontakt ni sa sadašnošću.

Budućnost je nevidljiva. Ali, nije li sva čar upravo u težnji ka spoznavanju nevidljivog?
Za kraj ovog kratkog uvoda, citirajmo velike reči velikog Džonatana Svifta:
"Vizija je umetnost gledanja na nevidljive stvari."