Značenje nacionalizma u kontekstu globalističke invazije

Viktor Radun Teon
Značenje nacionalizma u kontekstu globalističke invazije

Nacionalizam danas nije isto što i nacionalizam juče. Danas nacionalizam znači nešto sasvim drugo nego ranije.
Ako nneko i dalje misli da nacionalizam po definiciji podrazumeva vređanje i nipodaštavanje drugih nacija onda se grdno vara. Ja nacionalizam razlikujem od nacionalšovinizma, fašizma i drugih izama koje imaju prizvuk mrznje i nadmenog veštačkog osećaja superiornosti neke nacije. Nacionalizam danas treba sagledati kroz prizmu sveopšteg nasrtanja antiacionalnog i antihumanističkog kapialističkog globalizma, i u tom smislu nacionalizam ("zdravi", da se tako izrazim) predstavlja pozitivnu pojavu jer postavlja branu i opire se globalističkoj mašini za mlevenje svih identiteta, brisanje tradicije i pretapanje različitosti naroda i etniciteta u bezobličnu i impotentnu masu kojom je lako vladati. U ime i u interesu Kapitala i Njegovog Deteta, Profita. Zarad bogaćenja manjinske sadističke elite.
Otuda bi danas nacionalizmi (srpski, makedonski, ruski, grčki, kineski, španski, brazilski i svaki drugi) trebalo da se podržavaju i međusobno sarađuju, jer stoje na liniji očuvanja sopstvenog identiteta, sopstvene autohtonosti i izvornosti sopstvene kulture. A to su vrednosti koje nas čine ljudima, koje nam pričinjavaju radost. Podržavati i održavati bogatstvo i osobenost vlastite kulture i razmenjivati te vrednosti sa vrednostima drugih kultura, to je istinski internacionalizam. A ne veličati svoje i mrzeti tuđe. Svi smo mi uzeli nešto od drugih kultura i utkali u našu kulturu, kao što su i drugi uzeli od nas. Bogatstvo je u različitosti. To je srednji put. A srednji put je put mudrosti.
Globalizam i globalizacija kakva se sprovodi pod okriljem evroatlanticizma jeste jedan ekstrem, kao što je nacionalšovinizam drugi ekstrem. Oba su isključivi. Ali, kad se zagrebe ispod površine, i taj globalizam se zapravo svodi na ekstremni, šovinistički, atihumanistički nacionalizam i rasizam jer se zasniva na uzdizanju vrednosti i superiornosti angloameričke kulture i njihovom agresivnom, naslnom nametanju svim drugim narodima i kulturama.

Оснивач СДА открио: Сами смо плански убили својих 1.000 муслимана у Сребреници!

Оснивач СДА открио: Сами смо плански убили својих 1.000 муслимана у Сребреници!

Trn ljubavi

Viktor Radun Teon

Trn ljubavi

Dvoje, u pogledu ukršteni.

- Volim te - reče on.

Muk. Osećaj beži.

- Ne budi nepristojan - reče ona.

Primicanje.

Poljubac.

.......

BOG

Viktor Radun Teon

BOG

Taj permanentni osećaj nepodnošljivog svraba
Tišina.....
Krik iz nutrine.
Cik.
Ja sam onaj koji jesam.
TO jeste Bog.

A Vi?

Uništili ste Boga
iščupali ga iz naših srca
i zaključali u kutije
male, velike, raznih boja
i stavili na svakoj etiketu
na jednoj - hrišćanstvo
na drugoj - islam
na trećoj - budizam
na četvrtoj - judaizam...

Ko je u Bogu i sa Bogom
ima ključ od svake kutije

Обраћање поводом најављене резолуције о Сребреници у СБ УН - текст објављен у Видовдану

Мој текст у вези са најављеном Резолуцијом о Сребреници, објављен 22.06.2015. на сајту Видовдан:

Обраћање поводом најављене резолуције о Сребреници у СБ УН

http://www.vidovdan.org/index.php?option=com_content&view=article&id=61755:2015-06-22-07-13-09&catid=48:vesti&Itemid=103

Zagonetka

Viktor Radun Teon
Zagonetka

Kome, zaista, danas, na Balkanskom "buretu baruta", treba takva gnusna laž o Srebrenici? Kome trebaju laži i izvrtanja o zločinima, manipulacija ljudskim žrtvama - Srbima? Kome treba osuda, pljuvanje, optuživanje čitavog jednog naroda - srpskog?
Kome?
Muslimanima (Bošnjacima) koji žive kraj Srba, u istoj državi, sigurno to nije potrebno niti im koristi. Ko se može radovati tuđoj nesreći? Još je apsurdnije ako se čitav narod raduje nesreći drugog naroda. Naročito ako uzmemo u obzir da je to u suštini, jezički, kulturno i istorijski, isti narod, budući da su Muslimani većinom nastali od Srba, prelaskom u islamsku veru, pre ne više od 5 vekova...
Ako Muslimanima to ne treba, a ni Hrvatima, kome onda?
Odgovor ne treba dugo tražiti. Okrenite se oko sebe i videćete svuda njihov uticaj, sveprisutan, nametljiv, nasilan...
Jeste li pogodili?
Yes, you are right.

Naopakost kao ključna formula današnjeg stanja čovečanstva

Viktor Radun Teon:

Naopakost kao ključna formula današnjeg stanja čovečanstva

Ako postoji reč koja može opisati etapu današnjeg čovečanstva, to je onda ova reč: naopakost. Ne izopačenost, ne izvrnutost, ne izokrenutost, To su sve sinonimi, ali njihovo značenje je pomalo pod znakom pitanja. To je upravo ova reč; naopakost. Reč naopakost da označi svu ovu naopaku stvarnost koja nas sluđuje, siluje i omamljuje, koja nas, ljude, čini nedostojnima.
Napredak, razvoj, jedinstvo, sloboda, bratstvo, ljudska prava - sve te zvučne parole iz vremena Prosvetiteljstva i prvih buržoaskih revolucija - Američke i Francuske, zgažene su i bačene na otpad, gde im je i mesto. Svi ti ideali u koje smo verovali i u koje smo se kleli, raskrinkani su i na svetlu Dana izbledeli, pretvoreni u hrpu bezvrednih fraza.
Shvatili smo da su nas sve ovo vreme omamljivali i zamajavali, dok su nas uterivali u torove i štale. A sada, kada su obavili svoj posao, skinuli su svoje maske.
sada pokazuju svoju naopaku narav svuda, na svakom koraku, na svim nivoima: kroz promociju skandala, srnavljenje svetinja, razbijanje brakova, promociju nasilja, seksa i lake zarade.
Hiperliberalizacija odlazi u ekstreme. To je jedino mesto gde može da ode sloboda, ničim zauzdana i kontrolisana.
Čemu vodi naopakost?
Ona uništava tradicijom uspostavljeni moral i izvrće ljudski i društveni poredak naglavce.
Koji je cilj naopakosti?
Cilj je unošenje nereda, haosa, neravnoteže. Ključ ljudskog mira i društvene harmonije je u uspostavljanju poretka. Bilo kakav poredak unosi u ljudske duše mir i spokoj.
Permanentno, svesno i sistematsko remećenje reda u ljude unosi nemir i strah. A kada su uplašeni, ljudi iskonski traže zaštitu.
Država im pruža tu zaštitu u vidu veće kontrole.
Veća kontrola znači manje slobode, manje ljudskih prava, manje jedinstva, manje napretka.
Hiperliberalizacija tako dovodi do hiperkontrole.

Politički rijaliti naših dana ili kako promeniti kanal

Viktor Radun Teon

POLITIČKI RIJALITI NAŠIH DANA ILI KAKO PROMENITI KANAL

Kako i zašto i dalje ljudi ne shvata suštinu problema u Srbiji?
Suština je sledeća:

Sve što ova vlast radi radi zato što smo MI krivi. Našom krivicom su ovi na vlasti izabrani. Krivi smo i jedni i drugi, i oni koji su ih izabrali i oni koji nisu. A znamo ko je izašao na izbore i ko je glasao. Većina ljudi je apstiniralo, nisu izašli ili ako su i izašli shvatili su izbore kao sprdnju. Mnogi su ostavili prazan listić, mnogi su pocepali ili ižvrljali listić i tako nisu uvaženi.

Najveći procenat mladih ljudi, mladića i devojaka, u punoj snazi, sa najvećim revolucionarnim potencijalom, nije želeo da odlučuje o politici na izborima. Tako su oni prepustili odlučivanje o svojoj sudbini onima koji su izašli. Mali procenat izlaznosti na izbore, od toga mnogo onih koji su bili instriuirani kako da glasaju, a tzv. patriotski blok je bio razjedinjen.

Tako smo dobili ovo što sada imamo. SMEJURIJU od vlasti. Svaki dan gledamo novi skeč i vic, paradu šarlatana i nikogovića. To je već postalo iživljavanje nad narodom. Kao da umesto vlade imamo glumce koji "glume" u nekakvoj turskoj, španskoj ili indijskoj maratonskoj seriji. Ili kao da gledamo nekakav jadan rijaliti. Ili još bolje, kao da gledamo nastupe nekog stend-ap komičara koji se trudi da nas zasmejava. Na žalost, ne shvatamo da smo svi u istoj toj predstavi i da smo svi ucenjeni, u milosti i nemilosti glavnog režisera.

Napravili su od politike sprdnju. Učinili su da nam se politika i političari zgade.

Ali, sačekajte malo: pa TO je UPRAVO ona reakcija koju su "oni" i hteli da dobiju! Da nam se politika zgadi, da odustanemo od politike. Ali, KAKO da odustanemo od politike kad je baš to suština demokratije - demokratija - vladanje naroda. Dakle, demokratija treba da bude upravljanje od strane naroda. Politika treba da bude dužnost građana svake zemlje.
Umesto toga, "oni" ("elita", vladajuća klika, oligarhija...) su postigli svoj cilj: da nas oteraju, odvuku od politike, i tako su dobili čist prostor za svoje manipulacije i obmane. Mi smo se povukli kao najbednije naivčine i kukavice sa fronta, i oni su samo popunili taj prazan prostor. Kao u svakom ratu - poraženi napušta ratište, a pobednik ga osvaja.
Takav je u suštini mehanizam prljave političke igre koju oni vode.

To je POLITIČKI PROBLEM koji stoji sada pred nama svima. To je problem koji treba REŠITI, a ne gurati glavu u pesak. Tako većina naroda razmišlja, ODUSTAJE od politike. Upravo obrnuto: treba da se AKTIVIRAMO! Ako stojimo po strani, otići ćemo svi zajedno u propast, propašćemo u Bezdan i - kraj.

Ali, da ublažimo onu gore pomenutu primedbu o našoj krivici. Možda sam ipak bio prestrog. Veliki deo ljudi ne poznaje mehanizam prljave političke igre koju igraju Oni. Obični ljudi ne razumeju politiku. Politika je suviše zapetljana za običnog čoveka u Srbiji, koji je pognut pod svojim vlastitim problemima, izgladneo, očajan, deprimiran. Na njihovoj strani su vlast, mediji, policija, vojska...A na našoj strani: MASOVNOST. Njima odgovara naša nesvesnost, naša uspavanost, naše neznanje, naša inertnost.
Ipak, prolazi vreme i voda postaje sve bistrija. Sve je više ljudi koji razumeju šta nam se desilo i zašto. Na sreću, mehanizam kojim se Oni služe u osnovi je uvek isti: obmanuti narod i držati ga podalje od politike, kako bi oni mogli nesmetano da brljaju.

Mi nismo svesni da ONI ZAVISE OD NAS, a ne obrnuto! ONI zavise od naših poreza i doprinosa, od našeg rada, od naših ruku! Ali mi toga NISMO SVESNI! ONI se zapravo BOJE NAS, boje se naše snage KADA SMO ZAJEDNO, KADA SMO UDRUŽENI, KADA SMO SLOŽNI!
Postavite sebi pitanje: Da li pristajete na tu igru? Da li pristajete na obmanu? Ako ne, onda znate šta nam je činiti.

Vrli novi svet!

Viktor Radun Teon: Vrli novi svet!

Nestaje čitav jedan svet, čitav jedan sistem, na kojem smo odrastali, kojem su nas vaspitavali naši roditelji, čitav jedan sklop vrednosti i vrlina prenošen tradicijom od davnina, i proveravan i isprobavan vekovima. Umesto toga, nameće nam se silom i neuhvatljivom brzinom jedan uvrnuti, otkačeni, opasni, pervezni, iščašeni svet u kojem se ništa jasno ne zna, ništa ne razaznaje, koji preti da nas ošamuti i samelje u jednu bezobličnu i besmislenu kašu, s kojom je lako upravljati i kontrolisati.
Nacije se pretapaju, religije se izopačavaju i negiraju, DNK nam se nasilno modifikuje raznim hemijskim i genetičkim instrumentarijumom, truju nas fluorom, vakcinišu nam decu bez prava na izbor. Porodica je rasturena. Brakovi se raspadaju. Zajedništvo sve više iščezava, muškarci strepe od oholih žena koje ne znaju šta hoće. Sve je manje rođenih, a abortusi i sterilitet cvetaju. Narkomanija, kocka, promiskuitet i prostitucija postali su normalna svakodnevica. Mediji nam besomučno serviraju skandale, pornografiju, LGBT vrednosti, narkomaniju u vidu raznih lekova farmaceutske mafije, fašizam prava i "sloboda". Internet i društvene mreže pretvaraju alhemijski tačno naš realni svet u virtuelni i stvaraju od nas kukavičke zavisnike od FB-a, Twittera, Instagrama i raznih video igrica. Moda pretvara muškarce u feminizirane slabiće koji depiliraju noge, šminkaju se i nose suknje i maskulinizovane, nabildane žene, besne na ceo svet. Zakoni štite manjinske vidove ponašanja i izopačenu praksu nauštrb većine. Na delu je nasilna feminizacija i gejizacija kulture, umetnosti i sporta. Slobode se izvrgavaju u nasilje i standard prema kojem nas modeluju.
Sve to pod kapom EU i zapadnog modela vrednosti.
Još nam preostaje da nam se fašistička NATO vojska nesmetano vrzma i da nam se njihovi vojnici bahate i otimaju naše žene (ili muškarce!), pijući piće u kafićima na račun države.
ŽIVEO VRLI NOVI SVET!

Tranzicija iz virtuelnog u realan bunt

Viktor Radun Teon: Tranzicija iz virtuelnog u realan bunt

Zašto se ljudi ne bune? Zašto ne izlaze na ulice?
Gde je problem?
Mnogo ljudi je nezaposleno. Veliki broj ljudi radi ali "na crno." Ljudi su prinuđeni da dirinče i snalaze se na različite načine, radeći često po dva ili više slabo plaćenih poslova. Od onih ljudi koji rade, veliki deo je zaposlen po partiskoj liniji ili preko veze. Plate su male i kasne. Penzije su male i kasne. Preduzetništvo je u opadanju. Preduzetnici su u dugovima. Ogroman broj ljudi je prezadužen.
Policija je narasla do enormnih, zabrinjavajućih razmera. Osim policajaca, mnogo je i policije u civilu, koji se šetkaju ulicama, neprimećeni. Narasla je i komunalna policija, kojoj su data velika ovlašćenja. Da ne govorim o DB-ovcima koji vršljaju na svakom koraku. Tu su i SNS botovi. Postoji i inspekcija, revizori, uterivanje dugova je postao unosan posao, brojne su agencije i ovlašćeni "uterivači" dugova koji pritiskaju narod da plaćaju, osim duga, i enormne kamate.
Ogroman je pritisak, stega, kontrola na narod. Sva ta silna policija, inspekcija, nadzornici, kontrolori, svi oni su plaćeni od države. Oni ne rade za narod već za državu.
Stranke su se takođe namnožile. Sve one mašu parolama, obećavaju bolje sutra...
Mediji emituju filtriran, ispran materijal. Umesto vesti koje su od vitalnog značaja za zemlju, prenose se dogodovštine i skandali sa estrade, vulgarnosti, perverzije su udarna tema. Tabloidi vladaju. Televizije su kao jaje jajetu. Vesti su cenzurisane. Svuda iskače Vučić i njegova svita.
Jedino se još na FB-u i sličnim društvenim mrežama može videti nešto novo. Ali i društvene mreže su kontrolisane i cenzurisane.
Narod je pognut, na kolenima, u blatu. Narod ne vidi ništa novo na vidiku.
Nema jasne perspektive. Nema kritike. Nema slobode izražavanja.
Ono malo slobodnog vremena običan svet koristi da provede sa svojom porodicom ili uz razne rijalitije koji sevaju sa malih ekrana. Tu i tamo, upale se FB profili. I ljudi iskaljuju svoj bes i nezadovoljstvo, pljuju i kritikuju ovde, preko FB mreže. VIRTUELNO. Iako je Vučić i javno priznao da prati sve ove FB objave. Botovi ne miruju, uvek su budni. Ali, vlast zna da je sve ovo bezazleno. To što mi pljujemo, psujemo i kritikujemo vlast preko društvenih mreža samo je virtuelna pretnja. To je virtuelni bunt.
Samo REALNA pretnja je prava pretnja. Samo je REALAN BUNT bunt i samo takav može dovesti do rezultata. Samo jedan je izlaz iz ove situacije: IZAĆI na ulice. I to izaći masovnom u velikom broju, spontano. Mladi treba da predvode taj izlazak. Mladi su revoluciopnarna snaga. Stari mogu izaći ali slaba je vajda od starih ljudi. Njihovo vreme je prošlo. Na mladima svet ostaje. Ako uopššte išta i ostane. Ako nas ne satru skroz, da od Srbije i ovogh našeg naroda ne ostane više ništa.
Stoga je osnovni problem koji se postavlja: KAKO iz faze VIRTUELNOG BUNTA preći u REALAN BUNT?
KAKO?
Postavimo svi ovo pitanje, razmišljajmo o tome intenzivno, i doći ćemo do rešenja.
!!!