Pesme Viktora Raduna Teona objavljene u časopisu POLJA br. 484

Dragi prijatelji,

S radošću vas obaveštavam da su mi objavljene 3 pesme u renomiranom časopisu POLJA br. 484, novembar-decembar 2013.: Zora planete, Opominjanje i Tanane vijuge doživljenog.
Link:  http://polja.rs/polja484/484-7.pdf

Kritički osvrt na moju poeziju iz pera Marije Prgomelje

Jedan lep kritički osvrt na moje tri zbirke poezije: Jaje Jednoroga (2008), Vavilonski vodopadi (2012) i Čudo feniksa (2013) dala je pesnikinja Marija Prgomelja. Ona je uspela da otkrije tajne niti koje povezuju ove moje tri zbirke i pronikne u simboliku i kaleidoskopsku strast vizionarskog stvaranja sveta u kontinuitetu, što je moja opsesija.
Njen esej je objavljen na stranicama sajta Konkursi regiona (http://konkursiregiona.net/виктор-радун-теонвавилонски-водопад/), koji prenosim u celosti:

"Виктора сам упознала на једном скупу. Следећи сусрет, судбински, био је у возу. Знала сам чиме се бави али нисам знала да је и песник. Када сам и ово открила, имала сам потпуно другачију слику о њему која се употпунила када сам прочитала његове књиге: прву књигу,, Јаје једнорога“, ,,Вавилонске водопаде“  и трећу, која је недавно изашла ,, Чудо феникса“ које су тематски повезане.

 Друга по реду, књига ,,Вавилонски водопади“  је наставак његове прве збирке ,,Јаје једнорога“ и и за њу песник каже:

 ,,Ова књига је саткана од визија… Она је тестамент који се наставља на моју прву поетску књигу ,,Јаје једнорога“

Симболично је отвара пролог који говори о вечном обрасцу одгонетања о чему песник  пева.  Он покушава да одгонетне вечите тајне, спозна истине и одговори на универзална, општељудска питања. Сам назив збирке ,,Вавилонски водопи“ одмах упућује на древни , антички град у Месопотамији , тадашњу престоницу културе Вавилон,  што у преводу значи божија капија, али и асоцира на причу о Вави.лонској кули која се налази у старозаветној књизи Постања. Присетимо се да су Нојеви потомци након великог потопа дошли у Вавилон и одлучили да саграде град са кулом  „којој ће врх бити до неба, да стечемо себи име, да се не бисмо расијали по земљи.“

 Бог је сишао и рекао: „Народ  један, и један језик у свијех, и то почеше радити, и неће им сметати ништа да не ураде што су наумили. Хајде да сиђемо, и да им пометимо језик, да не разумију један другога што говоре.“  

И Бог их је казнио,  расуо по целом свету  тако да нису могли да се врате. Прекинули су градњу.  Срушио је торањ куле  јер су Нојеви потомци желели да досегну небеса,  што је гест охолости и непоштовања вере. Највећа санкција је била мешање језика. Након овога су се људи разишли, населили у резличитим деловима света, почели говорити различитим језицима. Овом причом о Вавилонској кули  Библија је објаснила разноликост раса и језика.

Основни мотив књиге ,,Вавилонски вдопади“  је мотив воде. Прича о води је бескрајна као и прича о поезији, као и прича о књижевности. Симболичка значења воде могу се свести на три доминантне теме: извор живота, средство очишћења и средиште обнављања. Ова три значења се сусрећу у најдревнијим предањима. Вода представља бесконачност могућности и садржи све безоблично, клицу клица. Уронити у воде да би се из њих изашло значи вратити се изворима, доживети симболичку смрт, катарзу на неки начин. Значи обновити се, завршити иницијацију. Елементе овог тумачења  налазимо у књизи ,,Вавилонски водопади“. У Азији вода је облик објаве, исходиште живота, симбол мудрости и духовног препорода. Вода је исходиште и проводник живота,  а у хришћанском учењу, вода најпре симболише стварање, а касније се јавља као благослов. Она има својство очишћења и симбол је чистоте,  и физичке и духовне.  Вода, дакле, има најразличитије значење. Песник пева о води, о водопадима древног града Вавилона.  За њега су они завеса, прозор у други свет.  Како књига тече, тако се и песник приближава водопаду и ступа у њега, трпећи бројана искушења, слушајући музику водопада.  Моменат ступања у водопад је моменат иницијације, преласка и напретка.

Виктор Радун Теон је песник путовања у себе који рељефно приказује свој унутрашњи свет са свим рупама и неравнинама. Он трага за просветљењем, за светлошћу, жели да буде преображен, и ова тема преображаја посебно  је уочљива у песми ,,Плави храм“ који је исте боје, не случајно,  као вода, као рођење. Песника привлачи вода као елемент, привлачи га њена магијска моћ. Он тражи спознају, пут,  Њега. Вавилон је митска подлога , и песник жели да буде очишћен, преображен. Жели да проговори првобитним, прајезиком. Језик је још један од доминантних мотива књиге. Песник пева о језику, прича нам причу о комуникацији, разумевању, трага за значењем. Језик је универзални симбол споразумевања, чији статус и значење испитује,  тежећи  да му врати, проникне и спозна некадашње значење.  Нека од питања која поставља су :

,,питам се, колико још има до светла и ,,шта је ту језик, шта представа“.

Он вапи, пати, тражи.  Космос је трећи битан мотив у овој књизи уско везан за појам универзалног, ванвременског које испитује песник и о чему пева. Космос види као вулву, као слику ,,Порекло света“ Гистава Курбеа. Свестан вертикале,  лирски субјекат маркира положај човека:

,,испод мене, само људи

изнад, само ишчекивање“

Истина је да данашњег човека занимају епилози а не смисао и он се труди да то поправи, да проникне и сазна шта је иза. Виктор Радун  Теон је песник који трага за смислом и одговорима.

Стих ,,другачији смо јер у вечности сви смо исти“ имплицира да је након преласка испод водопада дошао до спознања и нуди нам их.  Књига је потрага, пут али и налазак.

Он  је и егзистенцијални песник јер осећа трагику нашег доба које пореди са Вавилоном и опевава је. Његова песма је на неки начин умивање стварности.  Певајући,  жели да очисти стварност, да утиче на доба у коме нема места за парадигму и манифест.  Истакла бих да књига обилује симболима, да су заступљени готово сви елементи, поред доминантног елемента воде. Постоји библијски контекст оличен у вавилонској вегенси, референци на звер, отварање печата, анђеле. Такоше, књига поседује  и  религиозна димензија, па је ова поезија и  религиозна поезија. Напоредо, заступљене су и митске личности из грчке митологије (кентаури, нимфе, Пан) а постоји и уплив будистичког наслеђа. Виктор Радун Теон  је  песник митског у садашњици. Он реинтерпретира чувене призоре у функцији објашњења, карикирања и маркирања посрнућа. Поиграва се. Књижевност у којој је овај економиста нашао упориште је присутна у бројним референцама. Истакала бих спомињање Годоа, Аристотела и чувену метафору о пчелама. Запажено је и присуство Ероса, фина нит еротике се протеже кроз ову збирку.  Он је и песник тела, нагости у првобитном  смислу. Неколико песама су љубавне. О мушко-женском спајању ће рећи:

,,спојити се значи исчежавати дуго, дуго“

Песме су монолошке,  испеване најчешће у садашњости.  Читајући налазимо дивне описе. Музика коју чујемо током читања, осим музике водопада  је и музика групе Дорс. Поезија  Виктора Радуна Теона је херметична али и довољно отворена и пријемчљива , постмодерна и древна, митолошка, библијска, емотивна, филозофска, мисаона, егзистенцијална, општељудска, еротска, љубавна"

Zahvaljujem se mojoj dragoj prijateljici Mariji! :-)